AI generisane slike i tekstovi postaju sve neprepoznatljiviji u poređenju sa verzijama koje su stvorili ljudi. AI generisane slike i lica često se greškom smatraju ljudskim radom, a AI generisani humor po angažovanju odgovara ljudskim šalama. Ipak, postoji česta pristrasnost prema AI umetnosti; kada ljudi znaju da je umetničko delo generisano od strane AI, ocenjuju ga kao manje kvalitetno. Generativni jezički modeli (LLM), poput GPT-3 kompanije OpenAI i Llama 2 kompanije Meta, napreduju ka kreiranju tekstova na ljudskom nivou. Ovi modeli generišu tekstove koji imitiraju ljudsko pisanje, a neki su neprepoznatljivi od ljudskih tekstova. Ipak, tvrdi se da AI nema kreativnost potrebnu za stvaranje visokokvalitetne poezije, jer poezija zahteva kreativnost i značenje koje prevazilaze trenutne kapacitete AI. Uprkos ovim izazovima, AI je postigao značajan napredak u generisanju poezije, često stvarajući visokokvalitetne radove. Ipak, laici se bore da razlikuju AI generisane pesme od onih koje su napisali ljudi, jer možda koriste različite kriterijume. Istraživanje pokazuje da laički čitaoci nisu mogli pouzdano razlikovati AI poeziju od ljudske poezije. Pesme generisane bez ljudskog inputa često su ocenjene kao ljudski autorske. Pristrasnost postoji gde ljudi vrednuju AI kreirane pesme niže nego ljudske kada su informisani o AI poreklu, naglašavajući nepovezanost između percepcije i stvarnog kvaliteta. Dva eksperimenta istraživala su prepoznatljivost i kvalitet AI generisane poezije. U Studiji 1, 1. 634 učesnika ocenjivalo je pesme deset poznatih pesnika i pesme koje je pisao AI u njihovim stilovima.

Učesnici su se mučili da ispravno identifikuju AI pesme, često ih pogrešno smatrajući ljudskim, što ukazuje na oslanjanje na pogrešne heuristike. Rezultati Studije 1 pokazali su da su AI pesme često pogrešno identifikovane kao ljudske, naglašavajući pristrasnosti učesnika i zablude. Analiza modela sugerisala je da određene karakteristike pesama, poput rime i broja stihova, utiču na sudove učesnika, otkrivajući pogrešne heuristike, budući da AI pesme često bolje zadovoljavaju ove strukturne kriterijume nego one koje su napisali ljudi. Studija 2 obuhvatila je 696 učesnika koji su ocenjivali kvalitet poezije na nekoliko dimenzija. AI generisane pesme dosledno su dobijale više ocene od ljudskih, osim kada su učesnici bili informisani o AI autorstvu, što je dovodilo do nižih ocena. Iako su prepoznavali kvalitet AI generisane poezije, učesnici su pokazali pristrasnost u korist ljudskih autora kada su bili informisani. Analiza je pokazala da percepcije AI pesama utiču očekivanja i estetske preferencije. Eksperimenti ukazuju da AI generisana poezija postiže visok nivo kvaliteta i autentičnosti kao i poezija stvorena od strane ljudi, dovodeći u pitanje prethodne stavove o ograničenjima AI. Iako iskustvo ili prethodno znanje o poeziji nije poboljšalo sposobnost učesnika da razlikuju AI i ljudske pesme, studije sugerišu da zablude o mogućnostima AI i dalje postoje. Eksperimenti naglašavaju značajan napredak generativnih AI modela i ističu stalnu razliku između tehnoloških sposobnosti i javne percepcije. Učesnici su ocenjivali AI generisane pesme višim ocenama na estetskim dimenzijama, pokazujući pomak u AI zanatstvu. Kako AI generisani tekstovi postaju uobičajeniji, očekivanja i percepcije će verovatno evoluirati, potencijalno se približujući stvarnim mogućnostima AI.