U 2025. godini, društvene mreže doživele su duboku transformaciju jer su video snimci koje je generisala veštačka inteligencija brzo postali dominantni na platformama poput YouTube-a, TikToka, Instagrama i Facebooka. Ovaj egzodus AI-kreiranog sadržaja zameo je granice između stvarnosti i fikcije više nego ikada pre, osnovno menjajući način na koji korisnici stupaju u interakciju sa i tumače onlajn materijal. Sadržaj koji je proizvodila veštačka inteligencija bio je raznovrstan, od humorističnih i nadrealnih scena, poput lažnih zečeva koji skaču na trampolinima, do politički obojenih propaganda i veoma sofisticiranih deepfakeova poznatih ličnosti. Tehnološki napreci bili su ključni za ovu promenu. Vodeće tehnološke kompanije, uključujući OpenAI sa svojim alatom za video Sora, Google-ov Veo, Meta-ov MovieGen, ByteDance-ov CapCut i xAI-jev Grok, gurale su granice tehnologije generisanja video sadržaja. Ovi alati, integrisani u popularne AI platforme kao što su ChatGPT, Gemini i Meta AI, omogućili su svakodnevnim korisnicima bez stručnog znanja da proizvedu izuzetno realistične i angažujuće video snimke uz samo nekoliko klikova. Ova demokratizacija kreiranja video sadržaja izazvala je masovni naliv AI-generisanih video snimaka koji su preplavili tokove društvenih mreža širom sveta. Ogromni volumen AI sadržaja duboko je oblikovao percepcije i obrasce interakcije korisnika. Iako su mnogi video snimci bili otvoreno veštački, oni su opažali publiku kroz njihovu zabavnu vrednost, emocionalni odjek ili provokativne teme. Mešavina vizuelno privlačnog sadržaja i ciljati po algoritmu omogućila je oglašivačima efikasno korišćenje AI video snimaka, čime su generisali značajne prihode za platforme društvenih mreža. Međutim, brzo širenje AI-generisanih video snimaka izazvalo je kontroverze i zabrinutost. Zaštitnici životne sredine isticali su značajnu potrošnju energije i ugljenični otisak povezan sa proizvodnjom velikih količina video sadržaja putem složenih AI modela.

Osim toga, algoritmi odgovorni za kreiranje i distribuciju ovog sadržaja izazvali su kritike zbog uticaja na javni diskurs, ponekad pojačavajući dezinformacije i podeljenu propagandu. To je posebno bilo vidljivo u politički osetljivim oblastima, uključujući video snimke bivšeg predsednika Donalda Trumpa ili rasistički sadržaj koji se širio u zemljama kao što su Francuska. Istraživači i stručnjaci upozoravali su na šire društvene posledice ovog trenda. Sveprisutnost AI-generisanih video snimaka koje promovišu iskrivljene narative ili “alternativne činjenice” predstavlja ozbiljnu pretnju zajedničkom shvatanju stvarnosti u društvu. Takva široka dezinformacija podriva temelje istine i odgovornosti, što je ključno za demokratke sisteme. Osim toga, uloga platformi društvenih mreža i tehnoloških kompanija u sprečavanju štete i održavanju etičkih norms postala je centralno pitanje debate među političarima i civilnim društvom. Zaključno, porast AI-generisanog video sadržaja 2025. godine predstavljao je prekretnicu u istoriji društvenih mreža. Iako je ta tehnologija otvorila nove kreativne mogućnosti i zabavila milione, donela je i velike izazove vezane za uticaj na životnu sredinu, širenje dezinformacija i društveno poverenje. Rešavanje ovih složenih pitanja zahteva koordinisanu saradnju između tvoraca tehnologije, operatera platformi, regulatornih tela i korisnika, s ciljem usklađivanja inovacija s integritetom i održivosti. Kako veštačka inteligencija nastavlja da se razvija, diskurs o njenim efektima na medije, politiku i kulturu postaje sve hitniji i značenjski važniji.