Brzi razvoj u data centrima za veštačku inteligenciju (VI) pokreće neočekan porast potražnje za bakrom, ključnim elementom u tehnološkoj infrastrukturi. Procenjuje se da će do 2026. godine samo u data centrima možeda se potroši značajan deo globalnih zaliha bakra, čime se ističe rastući značaj bakra u širećem sektoru VI. Poznat po svojoj izvrsnoj električnoj provodljivosti, bakar je neophodan za električne instalacije data centara, sisteme hlađenja i mrežnu infrastrukturu, obezbeđujući efikasnost i pouzdanost. Kako raste potražnja za tehnologijom VI, tako se povećava i potreba za novim data centrima, što dodatno pojačava potrošnju bakra. Međutim, globalne zalihe bakra su ograničene zbog sporog pokretanja novih rudnika; rudarstvo je kapitalno zahtevan proces koji često traje godinama ili decenijama da bi bio operativan. Ekološki propisi, geopolitički izazovi i iscrpljivanje izvora dodatno komplikuju situaciju, što znači da rast ponude ne prati zahtev za bakrom. U ovom kontekstu, reciklaža otpadnog bakra se ističe kao najrealnija i ekološki najodrživija opcija za zatvaranje jaza između ponude i potražnje. Vraćanjem bakra iz odbačenih materijala, otpadne proizvodnje i zastarelih proizvoda, reciklaža smanjuje oslanjanje na novo rudarstvo, štedi prirodne resurse i smanjuje potrošnju energije povezanu sa primarnom proizvodnjom bakra. Potražnja za visokokvalitetnim otpadnim bakrom je posebno jaka, jer se može efikasno obrađivati uz minimalni gubitak kvaliteta.

Međutim, sve veća konkurencija za otpadni bakar, posebno iz sektora tehnologije – uključujući proizvođače elektronskih uređaja i data centara za VI – može izazvati rast cena, što utiče na različite industrije zavisne od ovog materijala. Stručnjaci ističu potrebu za razvojem snažnih sistema za reciklažu i politika, poput unapređenih sistema za sakupljanje, naprednih tehnologija sortiranja i ulaganja u pogone za reciklažu, radi maksimiziranja oporavka bakra. Dizajniranje elektronskih proizvoda za lakše rastavljanje i povraćaj materijala takođe podržava efikasniji proces reciklaže. Ekološke koristi reciklaže bakra su značajne, jer zahteva do 85% manje energije u odnosu na primarnu eksploataciju, što značajno smanjuje emisije gasova staklene bašte i umanjuje uticaj na životnu sredinu usled rasta sektora VI i tehnologije općenito. Učesnici u industriji zagovaraju saradnju vlada, proizvođača i firmi za reciklažu kako bi se rešili izazovi sa zalihama bakra. Prioritet u reciklaži i održivom upravljanju materijalima omogućava razvoj VI tehnologije uz istovremeno očuvanje životne sredine. Takođe, istraživanja o alternativnim materijalima i supstituentima za bakar imaju za cilj smanjenje zavisnosti od bakra bez žrtvovanja performansi. Iako su ove inovacije obećavajuće, one su dugoročna rešenja; trenutno je najvažnije optimizovati postojeće zalihe bakra kroz reciklažu i efikasnu upotrebu. Ukratko, rast data centara za VI povećava hitnu potražnju za bakrom, otkrivajući slabosti u lancu snabdevanja. S obzirom na odlaganje otvaranja novih rudnika, reciklaža visokokvalitetnog otpadnog bakra je najbrža i najvažnija strategija za ispunjenje potražnje. Za uspeh će biti potrebni zajednički napori u jačanju kapaciteta reciklaže, promovisanju održivosti i odgovorne potrošnje u tehnološkom sektoru i šire.