Inženjerski istraživači su pokazali da veštačka inteligencija (AI) može dizajnirati složene bežične čipove u roku od nekoliko sati—posao koji bi tipično ljudima oduzeo nedelje. Dizajni čipova generisani od strane AI ne samo da su pokazali veću efikasnost, već su usvojili i fundamentalno drugačiju metodologiju—onu koju ljudski dizajner krugova verovatno ne bi mogao da zamisli. Istraživači su dokumentovali svoje rezultate u studiji objavljenoj 30. decembra 2024. godine u časopisu Nature Communications. Ova istraživanja su se fokusirala na bežične čipove u milimetarskim talasima (mm-Wave), koji predstavljaju značajne izazove za proizvođače zbog svoje kompleksnosti i potrebe za miniaturizacijom. Ovi čipovi su suštinski sastavni delovi 5G modema, koji su sada standard u pametnim telefonima. Trenutno, proizvođači zavise od kombinacije ljudske stručnosti, prilagođenih dizajna krugova i uspostavljenih šablona. Svaki novi dizajn prolazi kroz dugotrajan proces optimizacije koji se oslanja na pokušaje i greške, često zbog složene prirode čipova, što ljudima može biti teško potpuno razumeti. Ovo rezultira konzervativnim, iterativnim pristupom zasnovanim na prethodnim uspešima. U ovoj studiji, međutim, istraživači sa Princetona i Indijskog instituta za tehnologiju pretpostavili su da modeli dubokog učenja AI mogu primeniti strategiju obrnutog dizajniranja—onu koja definiše željeni ishod i omogućava algoritmu da deducira neophodne ulaze i parametre. AI tretira svaki čip kao kohezivnu jedinicu, a ne kao skup postojećih komponenti koje je potrebno sastaviti.

Kao rezultat toga, tradicionalni šabloni dizajna čipova, koji često sadrže neefikasnosti i slabo su razumljivi, su odbačeni. Budućnost dizajna čipova? U ovoj studiji, generisane strukture "izgledaju nasumično oblikovane, " objasnio je vodeći autor Kaushik Sengupta, profesor elektrotehnike i računarstva na Princetonu. "Ljudi ih ne mogu potpuno shvatiti. " Kada je Senguptin tim fabrikovao čipove, otkrili su da su dizajni generisani od strane AI postigli nivoe performansi koji premašuju one postojećih modela. Dok ovi nalazi ukazuju da bi AI mogao potencijalno preuzeti dizajn takvih složenih čipova, Sengupta je naglasio da i dalje postoje izazovi, što zahteva intervenciju ljudskih dizajnera. Konkretno, mnogi dizajni proizvedeni od strane algoritma naišli su na neuspehe—slično "halucinacijama" viđenim kod trenutnih generativnih AI alata. "Cilj nije zameniti ljudske dizajnere alatom, " primetio je Sengupta. "Radi se o poboljšanju produktivnosti putem novih alata. " Brzi razvoj iterativnih dizajna takođe otvara nove mogućnosti. Neki dizajni čipova mogu se fokusirati na energetsku efikasnost, dok drugi prioritetizuju performanse ili proširene frekvencijske opsege. Kako bežični čipovi postaju sve značajniji, podstaknuti rastućom potražnjom za miniaturizacijom, ovo istraživanje predstavlja značajan napredak. Sengupta je sugerisao da bi, ako se njihova metoda mogla primeniti i na druge aspekte dizajna krugova, mogla revolucionisati način na koji se elektronika razvija u budućnosti. "Ovo je tek početak onoga što nas čeka u ovoj oblasti. "