Brzi rast videa koje generiše veštačka inteligencija postaje dominantni trend na društvenim mrežama, privlačeći milione širom sveta. Ovi videi, kreirani pomoću naprednih AI tehnologija, variraju od sofisticiranih deepfake replika poznatih ličnosti do potpuno originalnih likova i maštovitih scena koje stvaraju isključivo AI modeli. Ova inovacija prikazuje širok kreativni potencijal veštačke inteligencije u preoblikovanju digitalnog stvaralaštva, pružajući nove načine korisnicima da se uključe u medije i pripovedanje. Videi koje generiše veštačka inteligencija nastaju putem algoritama mašinskog učenja i neuronskih mreža koje analiziraju velike skupove podataka kako bi proizvele veoma realistične i zanimljive vizuale. Deepfake tehnologija, na primer, koristi AI za superponovanje lica jedne osobe na telo druge u video snimcima, često dovodeći do rezultata koji su neprepoznatljivi od stvarnog snimka. Pored deepfakeova, generativni AI modeli stvaraju potpuno nove scene i entitete, proširujući granice mašte i digitalne umetnosti. Međutim, ovi uzbudljivi napreci izazivaju važne zabrinutosti u pogledu autentičnosti, pristanaka i etike. Sposobnost da se kopiraju ili lažno predstave ljudski likovi izaziva zabrinutost zbog dezinformacija, krađe identiteta i zloupotreba. Deepfake videi, na primer, mogu biti manipulativno korišćeni za širenje laži, narušavanje ugleda ili stvaranje obmanjujućih prikaza bez pristanka učesnika. Ovo ističe hitnu potrebu za etičkim smernicama i okvirima za pristanak u kreiranju sadržaja na bazi veštačke inteligencije. Društvene mreže, na kojima se ovi video snimci uglavnom dele, aktivno rade na adresiranju ovih izazova. Neke ulažu u tehnologije za detekciju kako bi identifikovale i označile AI-generisani sadržaj, povećavajući transparentnost i pomažući korisnicima da razlikuju pravi od sintetičkog medija. Druge implementiraju politike kojima zahtevaju od kreatora da otkriju korišćenje AI iliprosto zabranjuju određene opasne sintetičke sadržaje. Sa stanovišta korisnika, ovaj razvoj digitalne scene zahteva veću medijsku pismenost i kritičko razmišljanje.

Potrošači moraju naučiti da procenjuju verodostojnost sadržaja, da preispituju izvore i kontekst, kao i da obrate pažnju na videe koji mogu biti lažirani ili izmenjeni. Edukacija i podizanje svesti su ključni za odgovorno snalaženje u ovim izazovima. Pored etičkih pitanja, AI-generisani videi izazivaju šire rasprave o budućnosti kreativnosti i umetničkog izraza. Tradicionalno, kreacija sadržaja je ljudsko delovanje vođeno maštom i emocijama, ali sada se procesi stvaranja sve više oslanjaju na saradnju između ljudi i AI sistema. Ovaj spoj bi mogao redefinisati kreativne procese, demokratizovati produkciju sadržaja smanjenjem tehničkih barijera i proizvesti inovativne oblike zabave i umetnosti. Važno je pronaći balans između kreativnih prednosti veštačke inteligencije i njenih rizika. Učesnici – od tehničara, kreatora, platformi, zakonodavaca do šire javnosti – moraju zajedno raditi na uspostavljanju okvira koji promovišu odgovornu upotrebu AI. To uključuje postavljanje etičkih standarda, povećanje transparentnosti i odgovornosti u medijima kreiranim uz pomoć AI. Regulatorna tela bi mogla morati da donesu nove zakone ili prilagode postojeće koji se odnose na intelektualnu svojinu, privatnost i dezinformacije povezane sa AI medijima. Istovremeno, kontinuirana istraživanja u oblastima detekcije i poboljšanih interfejsa za korisnike mogu doprineti bezbednijem i pouzdanijem digitalnom okruženju. Kako se AI tehnologije brzo razvijaju, njihov uticaj na medije i društvo postaje sve dublji. Porast AI-generisanih videa ilustruje i izvanredne mogućnosti i značajne izazove. Proaktivnim angažmanom, digitalna zajednica može iskoristiti transformacionu snagu AI, uz očuvanje iskrenosti, poštovanja i etičke odgovornosti u kreiranju i konzumiranju sadržaja.