Društvene mreže trenutno beleže značajan porast AI-generisanih videa, što predstavlja veliki preokret u načinu na koji korisnici kreiraju i dele sadržaje. Ovaj rastući trend pokreće napredak u tehnologiji veštačke inteligencije, koja omogućava korisnicima da lako proizvode veoma personalizovane i zanimljive videe. Raspon sadržaja se širi — od deepfake rekreacija poznatih ličnosti do potpuno AI-generisanih animacija — pružajući nove mogućnosti za kreativnost i sopstveno izražavanje. Širenje AI-generisanih videa preobražava digitalni pejzaž, omogućavajući korisnicima da prave videe koji su nekada bili teško ili gotovo nemoguće napraviti bez profesionalnih veština. Na primer, neki koriste alate veštačke inteligencije za kreiranje hiperrealističnih deepfake videa koji oponošavaju izraze lica i glasove poznatih osoba. Drugi razvijaju potpuno nove animirane priče ili vizuelna iskustva sintetisana AI algoritmima, otvarajući put ka inovativnim umetničkim i narativnim mogućnostima. Ova AI-vođena kreativna epidemija izazvala je uzbuđenje među kreativcima i publikom. Mnogi cene kako te tehnologije snižavaju barijere u proizvodnji videa, čineći ih dostupnim onima bez formalnog obrazovanja ili skupih uređaja. Štaviše, raznovrsnost i jedinstvenost AI-generisanih videa obogaćuju društvene mreže, privlačeći korisnike koji traže svež i lično prilagođen sadržaj. Međutim, uz ovo oduševljenje javljaju se i značajne brige u vezi sa autentičnošću i zloupotrebom. Sposobnost da se proizvedu hiperrealističični videi koji prikazuju događaje ili izjave koje nikada nisu zabeležene izaziva sumnju u tradicionalne ideje o istini i poverenju u digitalne medije. Rizici kao što su kampanje dezinformacija, krađa identiteta i šteta po ugled pojačavaju se zloupotrebom alata za generisanje videa pomoću veštačke inteligencije. Odgovor na to pružaju društvene platforme, regulative i stručnjaci, koji sve više učestvuju u diskusijama o razvoju etičkih smernica i snažnih politika na platformama.

Ovi napori imaju za cilj smanjenje rizika povezanih sa AI- generisanim sadržajem, a pritom zadržavanje kreativnosti i inovacija. Predložene strategije uključuju strože procedure provere, tehnologije za prepoznavanje AI sadržaja i mere transparentnosti, poput jasnih oznaka za medije kreirane putem veštačke inteligencije. Osim samih platformi, etičke rasprave šire se na društvena pitanja koja se tiču odgovorne upotrebe AI. Učesnici ističu potrebu za edukacijom i podizanjem svesti javnosti kako bi korisnici kritički procenjivali sadržaje na internetu. Razumevanje mogućnosti i ograničenja AI smatra se ključnim za jačanje digitalne pismenosti i otpornosti na manipulacije. Porast AI-generisanih videa predstavlja i zapanjujući tehnološki izazov i složen problem za ekosistem društvenih mreža. Postizanje ravnoteže između pogodnosti u kreativnosti i izrazu i potrebe za očuvanjem autentičnosti i sigurnosti je delikatan zadatak. Kako se tehnologije veštačke inteligencije brzo razvijaju, neprestani dijalog i saradnja između tehnologa, regulatore, kreatora i javnosti biće od ključnog značaja za oblikovanje održive i etičke digitalne budućnosti. Ukratko, dok AI-generisani videi proširuju opseg kreiranja sadržaja na društvenim mrežama, oni takođe zahtevaju pažljivo etičko razmatranje. Ovome u prilog govori i brzo širenje ovog trenda, koje ističe važnost uspostavljanja sveobuhvatnih politika koje štite korisnike i održavaju poverenje, a istovremeno ne sputavaju inovacije. Kako se ove rasprave budu produbljivale, saradnja svih aktera biće ključna za upravljanje prilikama i izazovima koje donosi AI-moderisani mediji.