U kolumni u Financial Timesu u nedelju, veteranar tržišta istakao je da trenutni „uragan-propadanje ciklus imigracije“ u SAD-u nema presedana u svojoj veličini, drastično se menjaći sa neto povećanja od više od 3 miliona u 2023. na projekciju da će se ove godine zatresti s tek 400. 000. Ovaj oštar pad radne snage mogao bi smanjiti potencijal rasta SAD-a za više od 20%. „Međutim, sve je više, odgovor na taj rizik je samo podignuta ruka. Veštačka inteligencija će ionako učiniti ljudski rad manje potrebnim“, ironično je primetio Sharma. U isto vreme, odnos duga prema BDP-u u SAD-u iznosi 100% i očekuje se da će nastaviti brzo da raste, prevazilazeći vrhunac iz doba Drugog svetskog rata u narednim godinama. Međutim, veštačka inteligencija bi mogla ponuditi rešenje tako što će pokrenuti ekonomski rast dovoljan da stabilizuje nivo duga. Činjenica da globalno tržište obveznica najavljuje ovaj ishod ukazuje, primetio je Sharma, na rastuće prinose u Japanu, Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, uprkos tome što te zemlje imaju manje budžetske deficite od SAD-a. „Glavni razlog što se veštačka inteligencija smatra magičnim rešenjem za mnoge pretnje jeste njen očekivani veliki doprinos rastu produktivnosti, posebno u SAD-u“, dodao je. Pored izazova radne snage i duga, veštačka inteligencija bi takođe mogla ublažiti rizike od inflacije, uključujući one izazvane tarifama, omogućavajući kompanijama da povećaju plate dok održavaju stabilne cene, objasnio je Sharma. Očekivani dobitci od skoka produktivnosti nisu u potpunosti spekulativni. Ranije ove godine, Kongresni budžetski ured procenio je da bi povećanje rasta produktivnosti za 0, 5 procentnih poena godišnje tokom 30 godina moglo smanjiti javni dug na 113% BDP-a do 2055, umesto na 156%. Štaviše, SAD su nedavno zabeležile veći rast produktivnosti u poređenju sa drugim razvijenim ekonomijama, podstičući optimizam ulagača da će taj vođstvo rasti. Priča o veštačkoj inteligenciji u SAD-u pomogla je globalnim investorima da prevaziđu šok izazvan trgovinskim ratom predsednika Donalda Trumpa i tarifama „Dana oslobođenja“, koje su izazvale iznenadni exit sa američkog tržišta. Ipak, fondovi su se brzo vratili, a Sharma je primetio da su strani investitori u drugom kvartalu uložili 290 milijardi dolara u američke akcije i trenutno drže 30% tržišta. „Na neki način, Amerika je postala jedna velika opklada na veštačku inteligenciju“, rekao je. Ako isključimo akcije povezane sa veštačkom inteligencijom, evropska tržišta su nadmašila SAD u ovom deset letju, sa vođstvom koje se širi i na druge sektore. „To sugeriše da veštačka inteligencija mora ispuniti očekivanja u SAD-u, ili će ekonomija i tržišta izgubiti jedini stub na kojem trenutno počivaju“, upozorio je Sharma. Nije sam u ovom upozorenju.

Lisa Shalett, glavna investiciona direktorka za Morgan Stanley Wealth Management, napisala je 29. septembra da je „malo verovatno da i dalje ne vidimo…bum vođen jednoumljem narativa. “ Od lansiranja ChatGPT-a, Shalett je ukazala da je ono što naziva „AI data centar–ekosistem akcije“ činilo otprilike 75% prinosâ S&P 500, 80% rasta zarade i 90% rasta kapitalnih ulaganja. „Teško je ignorisati zavisnost tržišta od AI kapex-a“, zaključila je. Za sada, čini se da je Vol strit zadovoljan vožnjom na talasu. U ponedeljak, najava OpenAI-a o ulasku u vlasničku strukturu čip proizvođača AMD izazvala je još jedan rast na berzi. Analitičari povećavaju ciljne cene za ostale najpopularnije AI kompanije poput Nvidije, kao i za celokupni S&P 500. Iako su nedavni rekordi izazvali zabrinutost zbog balona, neke metrike ukazuju na to da se bum veštačke inteligencije još uvek nije doveo do nivoa dotcom burst-a.