U poslednjim mesecima, korišćenje veštačke inteligencije (VI) u oglašavanju izazvalo je intenzivne kontroverze i rasprave o kvalitetu, autentičnosti i etičkim implikacijama sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom. Ovaj novi talas marketinga, često omalovažavan kao „VI smeće“, odnosi se na oglase niske kvalitete koje je proizvela veštačka inteligencija, a na koje su se stručnjaci i publika žalili zbog nedostatka kreativnosti i ljudskog dodira, koji su neophodni za pravljenje iskrene veze sa publikom. Reakcije su zahvatile velike brendove i producentske kuće iz sveta zabave. Značajan primer desio se u novembru 2024. godine, kada je Coca-Cola lansirala tri reklame proizvedene veštačkom inteligencijom za svoju godišnju prazničnu kampanju. Ovaj hrabar potez uključio je generativnu VI tehnologiju u svečane oglase, ali je brzo naišao na široku kritiku od strane gledalaca i kreativnih profesionalaca. Animator Aleks Hirsch, tvorac popularne serije „Gravity Falls“, javno je osudio odluku Coca-Cole da zameni ljudske umetnike sadržajem kreiranim veštačkom inteligencijom, izražavajući zabrinutost da to narušava umetnički integritet i smanjuje emotivni uticaj koji ljudska kreativnost donosi u pripovedanje. Kao odgovor, Coca-Cola je branila svoj izbor, ističući posvećenost kombinovanju ljudske kreativnosti sa najnovijom tehnologijom, tvrdeći da će veštačka inteligencija nadopunjavati, a ne zamenjivati ljudski genije. Uprkos kritikama, Coca-Cola je nastavila sa korišćenjem reklama generisanih VI i tokom praznične sezone 2025, što odražava širu industrijsku tendenciju da se inovacije balansiraju sa očekivanjima publike. Slično, industrija zabave suočila se sa kritikama zbog upotrebe VI u marketingu. U martu 2025. godine, Paramount Pictures je izazvao negativne reakcije zbog korišćenja VI za skriptovanje i naraciju u promotivnom postu na Instagramu za film „Narkotika“. Robotički glas iz VI, podsećajući na nisko-kvalitetne spam video klipove kreirane veštačkom inteligencijom, bio je neautentičan i nije uspevao da privuče gledaoce, što je podstaklo rasprave o primenjivosti VI u kreativnom oglašavanju.

Ubrzo zatim, A24, poznata po njegovim umetničkim i nezavisnim filmovima, izazvala je osude zbog objave plakata za film „Civil War“ iz 2024. godine, uključujući bizaran prikaz vojnika koji gađaju gigantsku labudicu, što nije odgovaralo narativu ni tonu filma. Ovo je istaklo ograničenja VI u rekreiranju i promovisanja nijansiranih ljudskih priča bez odgovarajuće ljudske probe. U sektoru video igara tog meseca, Activision je objavila oglase kreirane veštačkom inteligencijom za fiktivne igre poput „Guitar Hero Mobile“, „Crash Bandicoot: Brawl“ i „Call of Duty: Zombie Defender“. Ovi oglasi niskog kvaliteta brzo su stekli reputaciju kao „VI smeće“ zbog loših produkcijskih vrednosti i nedostatka autentičnog sadržaja. Activision je pojasnila da su te objave deo istraživanja interesovanja potrošača za nove naslove, ilustrirali su izazove sa kojima se brendovi suočavaju pri usklađivanju kreativnosti sa eksperimentima sa VI baziranim na podacima. Kontroverze oko reklama kreiranih veštačkom inteligencijom povezuju se i sa kulturnim trendovima usmerenim prema mlađoj publici. Oglašivači su prihvatili italijanski trend „brainrot“—stila nadrealnih, haotičnih umetničkih i mema kreiranih veštačkom inteligencijom, popularnih među milenijalcima i generacijom Z, zbog ironične i apsurdne prirode. Iako inovativan, ovaj pristup postavlja pitanja o dugoročnoj efikasnosti sadržaja vođenog VI, kada zamenjuje iskrenu ljudsku kreativnost. Ukupno gledano, rasprava o oglašavanju sa veštačkom inteligencijom odražava šira društvena zabrinutja u pogledu uloge tehnologije u kreativnim industrijama. Kritičari tvrde da pretjerano oslanjanje na VI smanjuje umetnički kvalitet i emocionalnu dubinu, što može dovesti do homogenizovanog sadržaja koji odvraća publiku. Suprotno tome, zastupnici ističu da VI može pojačati kreativnost, pojednostaviti produkciju i omogućiti inovativno, personalizovano reklamiranje u velikom obimu, zagovarajući saradnju između alata veštačke inteligencije i ljudskog talenta. Kako kompanije poput Coca-Cole, Paramount Pictures, A24 i Activision nastavljaju sa eksperimentisanjem sa sadržajem kreiranim VI, svet oglašavanja nalazi se na raskrsnici—balansirajući između tehnološkog napretka i očuvanja ljudskih elemenata od vitalnog značaja za snažno pripovedanje. Buduće kampanje će morati pažljivo da osiguraju da veštačka inteligencija doprinese, a ne umanji autentičnost i emotivnu vezu. Ovaj rastući diskurs poziva marketare, stvaraoce i potrošače na promišljenu procenu etičkih i umetničkih implikacija VI u medijima, dok njen sve veći uticaj oblikuje kulturne narative i percepcije potrošača, duboko utičući na budućnost oglašavanja.