Na ovogodišnjem AI Action Summitu u Parizu, koji se može uporediti s Davosom u svetu veštačke inteligencije, evropski predstavnici su pokazali izrazito proaktivan stav prema veštačkoj inteligenciji. Tradicionalno fokusirani na bezbednost i regulative, diskusije ove godine su se preusmerile ka ubrzanju inovacija i smanjenju birokratskih prepreka u okviru implementacije EU AI Zakona, koji je najsveobuhvatnija regulativa veštačke inteligencije u svetu, a stupa na snagu od 2. februara. Evropska unija (EU), koja se sastoji od 27 članica, planira da investira 200 milijardi evra (207 milijardi dolara) u veštačku inteligenciju, kako je objavila Ursula von der Leyen, predsednica Evropske komisije. Ona je odgovorila na stavove koji sugeriraju da Evropa zaostaje za SAD i Kinom, naglašavajući da se trka u veštačkoj inteligenciji tek počinje, s globalnim liderstvom još uvek na klackalici. U poređenju s tim, SAD sprovode projekat Stargate, značajnu infrastrukturu za veštačku inteligenciju u vrednosti između 100 i 500 milijardi dolara, dok je Kina osnovala fond za investicije u veštačku inteligenciju vredan 60 milijardi juana (8, 2 milijarde dolara). Prošle godine, Šangaj je takođe pokrenuo investiciju u veštačku inteligenciju u iznosu od 100 milijardi juana (13, 8 milijardi dolara). Von der Leyen je naglasila da je ovaj summit usmeren na akciju, fokusirajući se na saradnju u razvoju veštačke inteligencije među evropskim državama i institucijama, promovirajući i otvorene sisteme i proprietary inovacije, za razliku od pretežno zatvorenih modela viđenih u SAD. Strategija EU uključuje javnu investiciju od 50 milijardi evra (51, 7 milijardi dolara) pored obaveze privatnog sektora od 150 milijardi evra (155 milijardi dolara) — što stvara najveće partnerstvo u svetu između javnog i privatnog sektora u oblasti veštačke inteligencije.

Planira se poboljšanje inovacija kroz najbolje superračunare u Evropi i uspostavljanje AI gigafabrika za podršku značajnom obučavanju modela. Ispred summita, francuski predsednik Emmanuel Macron otkrio je plan Francuske da investira 109 milijardi evra (112 milijardi dolara) u veštačku inteligenciju u narednim godinama. Naglasio je neophodnost opsežnih investicija kako bi se iskoristila ova "prilika" za čovečanstvo i predstavio poređenje francuske inicijative s američkim projektom Stargate. Izvori finansiranja obuhvatiće francuske korporacije, investicione fondove iz Sjedinjenih Američkih Država i značajan doprinos UAE, koji planira da stvori najveći evropski centar za podatke o veštačkoj inteligenciji u Francuskoj. Macron je pozvao na smanjenje regulativa kako bi se držalo korak u oblasti veštačke inteligencije, pozivajući se na model brze rekonstrukcije prikazan tokom obnove katedrale Notre Dame. Takođe je istakao već uspostavljenu infrastrukturu nuklearne energije u Francuskoj kao čist izvor energije koji je neophodan za tehnologije veštačke inteligencije. Tokom samita, Francuska, Kina i Indija bile su među 60 nacija koje su potpisale obavezu da osiguraju da razvoj veštačke inteligencije bude "otvoren", "uključiv" i "etičan", uz naglašavanje održivosti. U suprotnosti s tim, SAD i Velika Britanija su se odlučile za nepotpisivanje međunarodne deklaracije o veštačkoj inteligenciji, uz upozorenje američkih predstavnika da bi prekomerna regulacija mogla ometati rastuću industriju, a Velika Britanija je navela nedostatak jasnoće o upravljanju i pitanjima nacionalne bezbednosti kao razloge za svoju neparticipaciju.