U poslednjim godinama, gradski centri širom sveta sve više usvajaju video nadzorne sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji (VI) radi poboljšanja javne sigurnosti. Ove napredne tehnologije se koriste na javnim mestima za praćenje aktivnosti u realnom vremenu, sa ciljem da se identifikuju potencijalne pretnje pre nego što prerastu u štetne incidente. Nadzor koji pokreće VI predstavlja značajan pomak u odnosu na tradicionalne metode, omogućavajući funkcije poput detekcije neuobičajenog ponašanja, prepoznavanja lica i prediktivne analize kriminalnih aktivnosti. Jedna od najvećih prednosti ovih sistema je njihova sposobnost da brzo i efikasno analiziraju velike količine snimaka. Za razliku od ljudskih operatera, koji mogu biti umorni i ograničeni u obradi više video tokova odjednom, algoritmi veštačke inteligencije kontinuirano skeniraju i procenjuju sadržaj bez prekida. Korišćenjem sofisticiranog prepoznavanja obrazaca, oni otkrivaju anomalije u ponašanju koje mogu ukazivati na kriminalnu nameru—poput zadržavanja u zabranjenim zonama, iznenadnih okupljanja grupa ili radnji koje su neobične za određeno mesto. Rano prepoznavanje omogućava policiji da brzo reaguje, čime se potencijalno sprečavaju zločini ili njihova eskalacija. Prepoznavanje lica je još jedna sastavna funkcija mnogih VI nadzornih rešenja. Ova tehnologija upoređuje lica snimljena kamerom sa bazama podataka poznatih kriminalaca ili osoba od interesa, olakšavajući bržu identifikaciju i hapšenje. U nekim gradovima, integracija sa bazama podataka policije ubrzava izdavanje alarma i odmah angažovanje osoblja, znatno poboljšavajući efikasnost policijskih službi u područjima koja su usvojila ovu tehnologiju. Prediktivna analiza proširuje mogućnosti VI nadzora analizom istorijskih podataka i obrazaca ponašanja za predviđanje potencijalnih kriminalnih aktivnosti. Vlasti tako mogu strateški rasporediti resurse na područjima ili u vremenima visokog rizika, primenjujući proaktivni pristup s ciljem smanjenja kriminala i povećanja sigurnosti zajednice kroz prevenciju umesto reakcije. Uprkos ovim prednostima, široka primena VI nadzora izazvala je debate o privatnosti i građanskim slobodama.

Kritičari upozoravaju da sveprisutno nadgledanje ugrožava prava pojedinaca na privatnost na javnim mestima i podiže zabrinutost zbog preteranog državnog nadzora, zloupotrebe podataka i gubitka anonimnosti. Tehnologija prepoznavanja lica posebno pokazuje predrasude—često pogrešno identifikujući ljude boje kože i marginalizovane grupe—što dovodi do lažnih uzbuna, pogrešnih sumnji ili hapšenja, i narušava poverenje javnosti. Skladištenje i upravljanje podacima predstavljaju dodatne izazove; zaštita osetljivih informacija od neovlašćenog pristupa ili curenja je ključna. Osigurati da nadzor bude u skladu sa zakonskim i ljudskim pravima od suštinskog je značaja za uravnoteženje povećane bezbednosti i ličnih sloboda. U odgovor na to, neki gradovi su započeli javne konsultacije i uključivanje stručnjaka u razvoj regulatornih okvira za korišćenje VI u javnoj sigurnosti. Takvi mere uključuju ograničavanje nadzora na područja visokog rizika, nametanje strogiih ograničenja na čuvanje podataka i uspostavljanje nezavisnih nadzornih tela za praćenje usklađenosti i rešavanje pritužbi. Transparentnost u vezi sa mogućnostima i ograničenjima tehnologije je takođe neophodna za izgradnju poverenja javnosti. Zaključno, video nadzor zasnovan na veštačkoj inteligenciji pruža transformativne alate za gradsku bezbednost, omogućavajući neviđeno praćenje u realnom vremenu i prevenciju kriminala. Iako obećava značajna poboljšanja u efikasnosti policije i sigurnosti građana, postavlja složena etička i pravna pitanja. Postizanje pravog balansa zavisi od stalnog dijaloga između donosioca odluka, policije, tehnoloških pružalaca, civilnog društva i javnosti. Promišljena regulativa i nadzor su neophodni kako bi se ostvarile koristi od VI nadzora bez ugrožavanja osnovnih prava i sloboda.