U poslednjim godinama, gradovi širom sveta sve više integrišu veštačku inteligenciju (VI) u sisteme video nadzora radi poboljšanja praćenja javnih prostora. Ovi napredni sistemi koriste sofisticirane algoritme mašinskog učenja za analizu uživo video snimaka u realnom vremenu, s ciljem da efikasnije otkriju sumnjivo ponašanje i bezbednosne pretnje nego što je to bilo moguće tradicionalnim metodama. Ova implementacija usklađena je sa širim trendom primene najmodernije tehnologije za unapređenje urbanog sigurnosnog sistema, suočavajući se sa izazovima upravljanja velikim i složenim populacijama, gde je pravovremeno otkrivanje incidenta ključno za prevenciju kriminala i zaštitu građana. Nadzor zasnovan na veštačkoj inteligenciji istovremeno može obrađivati ogromne tokove podataka sa mnoštva kamera, označavajući neobične aktivnosti radi brze reakcije policije i drugih službi. Glavna prednost nadzora korišćenjem VI je njegova sposobnost da smanji ljudske greške i zastoje inherentne u ručnom praćenju. Operateri mogu biti umorni ili mogu propustiti ključne događaje, dok algoritmi VI obezbeđuju kontinuiranu, fokusiranu i nesmetanu nadgledanost. Ova stalna analiza omogućava brže reakcije koje mogu spasiti živote u hitnim slučajevima poput terorističkih napada, nasilnih krivičnih dela ili hitnih intervencija. Pored toga, sistemi zasnovani na VI nude skalabilnost i prilagodljivost: kako gradovi proširuju svoju infrastukturu za nadzor, sistemi veštačke inteligencije mogu se nadograđivati i trenirati za prepoznavanje novih obrazaca pretnji. Funkcije kao što su prepoznavanje lica, detekcija predmeta i analiza ponašanja dodatno pojačavaju njihovu sposobnost identifikacije sumnjivih osoba ili predmeta u javnim prostorima. Međutim, i pored ovih prednosti, nadzor zasnovan na veštačkoj inteligenciji izaziva značajne etičke i privatnosti zabrinutosti.

Zastupnici prava na privatnost upozoravaju da široka primena VI u nadzoru rizikuje masovno nadgledanje, narušavajući prava pojedinaca na privatnost i slobodu kroz stalno prikupljanje podataka i detaljno profilisanje bez njihovog pristanka. Kritičari ističu mogući zlostavljački aspekt, uključujući diskriminatorno ciljanje određenih demografskih grupa zbog pristrasnih algoritama ili zloupotrebu tehnologija prepoznavanja lica. Nedostatak transparentnosti i odgovornosti u nekim slučajevima dodatno pojačava zabrinutost, jer građani često nisu upoznati sa opsegom nadzora ili načinom na koji se podaci čuvaju i koriste. Kao odgovor na to, stručnjaci i organizacije civilnog društva zagovaraju jasne regulatorne okvire i snažan nadzor kako bi se osiguralo da nadzor zasnovan na VI poštuje ljudska prava i etičke standarde. Mjere uključuju ograničavanje prikupljanja podataka, obezbeđivanje sigurnosti podataka, transparentnost u vezi sa korišćenjem veštačke inteligencije, kao i uspostavljanje mehanizama za uključivanje javnosti i zaštitu od zloupotreba. Neke gradove već uvode takve mere—anonimizaciju podataka, ograničenje pristupa osetljivim informacijama i redovne provere pravičnosti i tačnosti algoritama—sa ciljem da se održi ravnoteža između tehnoloških koristi i zaštite osnovnih sloboda. Kako se urbani prostori nastavnim putem integrišu veštačku inteligenciju u sisteme javne sigurnosti, ove tehnologije pokazuju ogroman potencijal za unapređenje sigurnosti. Međutim, njihov uspeh zavisi ne samo od tehničke efikasnosti, već i od etičkih razmatranja, pravnih okvira i društvenog poverenja. Kontinuirana istraživanja, transparentno upravljanje i informisana javna diskusija biće ključni za odgovornu buduću primenu sistema video nadzora zasnovanih na veštačkoj inteligenciji na globalnom nivou.