U poslednjim godinama, svetski gradovi sve više implementiraju video nadzorne sisteme vođene veštačkom inteligencijom (VI) radi poboljšanja javne sigurnosti i zaštite. Ovi napredni sistemi koriste algoritme mašinskog učenja koji analiziraju video snimke u realnom vremenu, omogućavajući brzo i precizno otkrivanje neobičnih ponašanja i potencijalnih pretnji. U poređenju sa tradicionalnim metodama, VI nadzor značajno poboljšava sposobnost policije da brzo reaguje, spreči kriminalne radnje i efikasno upravlja hitnim situacijama. VI vođeni video nadzor uključuje sofisticirani softver sposoban da prepoznaje obrasce, anomalije i specifične radnje u gužvama ili urbanim sredinama. Na primer, ovi sistemi mogu da detektuju sumnjive aktivnosti poput zadržavanja u zonama koje su zabranjene, neadresiranih paketa ili naglog okupljanja koje ukazuje na mogući nemir ili planirane incidente. Automatizovanjem nadzora nad velikim brojem video snimaka, VI smanjuje zavisnost od ljudskih operatera, koji mogu biti ograničeni brzinom pažnje ili obimom podataka. Ova pojačana budnost i brza detekcija pretnji mogu spasiti živote, smanjiti stopu kriminala i poboljšati ukupnu javnu sigurnost. Mnogi gradovi prijavljuju pozitivne rezultate od kada su usvojili ove tehnologije. U velikim urbanim centrima, VI nadzor je pomogao da se spreče teroristički napadi, pronađu nestale osobe i skrate vreme reakcije tokom kritičnih incidenata. Štaviše, pruža dragocen informativni uvid za proaktivnu policiju i krivične istrage. Međutim, široka upotreba VI nadzora izazvala je debate, posebno u pogledu privatnosti i građanskih sloboda.

Zaštitnici privatnosti i grupa za ljudska prava izražavaju zabrinutost zbog mogućeg masovnog nadzora koji može narušiti individualne slobode i anonimnost u javnim prostorima. Sposobnost VI da analizira lično ponašanje, kretanje i interakcije izaziva pitanja o sigurnosti podataka, saglasnosti i riziku od zloupotrebe ili zlonamerne upotrebe od strane vlasti ili trećih strana. Vladini akteri rade na razvoju regulatornih okvira koji usklađuju bezbednost i privatnost. Teme diskusija uključuju odgovarajuća ograničenja za korišćenje VI nadzora, politike čuvanja podataka, transparentnost i mehanizme odgovornosti. Neke vlade predlažu zakonodavstvo koje zahteva osnivanje nadzornih komisija, javno objavljivanje praksi nadzora i stroga pravila za sprečavanje diskriminatornog označavanja ili ciljane nepravedne obrade određenih grupa. Tehnološki razvojni timovi rade na uvođenju funkcija zaštite privatnosti u okviru VI nadzora, poput anonomizacije, minimizacije podataka i sigurne skladištenja, kako bi smanjili rizike. Etičke razmatranja sve više se integriraju u dizajn i implementaciju sistema kako bi ove tehnologije služile javnom interesu bez ugrožavanja osnovnih prava. Integracija VI u video nadzor predstavlja paradigmu promene u upravljanju urbanom sigurnošću, nudeći povećanu zaštitu uz izazove za društvene norme vezane za privatnost. Kako tehnologija napreduje, kontinuirani dijalog između zainteresovanih strana—uključujući policiju, civilno društvo, tehnološke stručnjake i tvorce politika—od presudne je važnosti za maksimiziranje koristi i pažljivo upravljanje rizicima. Zaključno, VI vođeni video nadzor transformiše javnu sigurnost omogućavajući bržu analizu velikih količina podataka u realnom vremenu radi identifikacije pretnji i boljeg odgovora policije. Ipak, velike implikacije po privatnost zahtevaju odgovornu regulativu kako bi se očuvalo poverenje javnosti i sačuvala demokratska načela. Iskustva gradova koji koriste ove sisteme pružaju važne lekcije o odgovornom korišćenju veštačke inteligencije uz zaštitu pojedinačnih prava u sve digitalizovanijem i povezanijem svetu.