Pranje veštačkom inteligencijom (AI washing) je obmanjujuća marketinška taktika koja izaziva sve veću pažnju kako AI postaje sve rasprostranjeniji u različitim industrijama. Ova praksa podrazumeva da kompanije precenjuju ili pretvaraju da je AI duboko integrisana u njihove proizvode ili usluge, implicirajući veću primenu ili zavisnost od AI nego što je stvarno slučaj. Takvo lažno oglašavanje može prevariti potrošače i zainteresovane strane. Termin "AI washing" prvi je skovao 2019. godine Institut AI Now, istraživačka organizacija na Njujork Univerzitetu koja se fokusira na društvene uticaje AI tehnologija. Konceptualno je sličan obmanjujućim strategijama poput zelenemarketinške prevare (greenwashing), gde kompanije lažno ističu ekološke benefite radi boljeg imidža. Takođe, AI washing koristi uzbuđenje oko inovacija u AI kako bi povećao privlačnost proizvoda bez pružanja pravih AI mogućnosti. Uobičajen primer AI washing-a je korišćenje trendi termina kao što su "pametno", "pokretano AI-jem" ili "bazirano na mašinskom učenju" za opisivanje proizvoda koji u stvarnosti ne koriste ove napredne tehnologije. Na primer, softver označen kao "AI omogućeno" može se oslanjati na jednostavne pravila ili ručne procese, a ne na pravo mašinsko učenje ili neuronske mreže. Alternativno, kompanije mogu tvrditi da su uključile AI tokom razvoja, iako tehnologija praktično nije imala značajan uticaj. Posledice AI washing-a su značajne. Za potrošače, obmanjujuće tvrdnje mogu izazvati pogrešno poverenje i nerealna očekivanja u pogledu mogućnosti proizvoda. Kupci mogu verovati da dobijaju najnovija rešenja zasnovana na AI, ali na kraju ostaju razočarani ili pretrpe finansijske gubitke.

Pored toga, AI washing slabi transparentnost i odgovornost, otežavajući rad regulatornih tela i nadzornih institucija u obezbeđivanju usklađenosti sa sigurnosnim i etičkim standardima. Sa industrijske strane, AI washing može narušiti ugled celokupnog sektora veštačke inteligencije. Kada kompanije preuveličavaju ili pogrešno predstavljaju korišćenje AI tehnologija, podstiču skepticizam i cinizam prema AI, što može pretvoriti poverenje u stvarni napredak i inovacije u limitiraniju i usporeniju. To utiče na ulaganja, razvoj i širu primenu legitimnih AI rešenja. Borba protiv AI washing-a zahteva koordinisane napore različitih aktera. Kompanije bi trebalo da primene iskrenu i jasnu komunikaciju o stvarnoj ulozi i obimu AI u svojim proizvodima. Marketing mora biti pažljivo proveravan da bi se osigurala tačnost i podrška dokaze. Regulatorna tela mogu doprineti postavljanjem smernica ili standarda za oglašavanje u vezi sa AI-jem, čime bi se smanjile obmane. Obrazovanje potrošača je takođe ključno. Kako se AI sve više integriše u svakodnevni život, korisnici moraju biti svesni šta predstavlja prava AI tehnologija i imati sposobnost kritičkog ocenjivanja tvrdnji ponuđača. Industrijske grupe i akademske institucije poput AI Now Instituta mogu pomoći kroz istraživanja, izdavanje sertifikata ili obezbeđivanje javnih izvora koji jasno objašnjavaju AI tehnologije i njihove primene. Ukratko, AI washing je sve veći problem u rapidly rastućem svetu veštačke inteligencije. Razumevanje njegove prirode, posledica i načina prevencije može doprineti izgradnji transparentnijeg, poverenja vrednog i inovativnijeg AI okruženja. Osiguravanje da tvrdnje o AI-ju budu u skladu sa stvarnošću štiti potrošače i podržava zdrav razvoj i široku primenu pravih AI dostignuća u svim sektorima.