Brzo usvajanje generativne veštačke inteligencije (genAI) u različitim sektorima dovelo je do povećanja globalne potrošnje električne energije, za koju se predviđa da će nastaviti da raste kako se tehnologija bude širila. Tehnološke kompanije su u opasnosti da prekrše svoje obaveze o neto nultim emisijama zbog ovog trenda. OpenAI-ev ChatGPT, lansiran krajem 2022. godine, stekao je popularnost sa 100 miliona aktivnih korisnika u roku od dva meseca. GenAI remeti industrije kao što su biofarmacija i marketing, ali ima i ekološke posledice. GenAI zahteva velike količine vode i oslobađa značajne ugljenične emisije kada se napaja iz neobnovljivih izvora energije. Svaka upotreba genAI ima visok ekološki trošak, a predviđa se da će se otisak tehnologije povećavati.

Veliki jezički modeli (LLM), koji su centralni za genAI sisteme, su energetski intenzivni u poređenju sa manjim, zadatno specifičnim AI modelima. Data centri koji hostuju genAI modele troše ogromne količine električne energije, doprinoseći porastu globalne energetske potrošnje. Ovaj porast potrošnje energije protivreči obavezama organizacija da smanje svoj uticaj na životnu sredinu. Google i Microsoft su zabeležili povećane emisije zbog aktivnosti povezanih sa genAI. Korišćenje vode je još jedan problem, jer se data centri takmiče za izvore sveže vode. Tačne procene ekološkog uticaja genAI su izazovne zbog varijabilnih modela mašinskog učenja i ograničene transparentnosti od strane tehnoloških kompanija. Vlade bi trebalo da uvedu regulative za kontrolu potrošnje energije data centara, dok bi kompanije trebalo da se fokusiraju na poboljšanje efikasnosti i smanjenje energetskih zahteva.