Transformacija u tehnologiji računara vođena veštačkom inteligencijom (AI) predstavlja najznačajniju promenu još od pojave Svetske mreže. Baš kao što su kompanije osvežavale svoje sisteme za internet devedesetih godina, sada restrukturiraju celine svojih računarskih okvira—od komponenti do dizajna data centara—kako bi integrisale AI. Tokom poslednje dve decenije, tehnološki giganti su gradili data centre širom sveta kako bi upravljali rastućim online saobraćajem od servisa kao što su pretraživači i e-trgovina. Međutim, nadolazeće promene će značajno nadmašiti prethodne napore. 2006. godine, prvi data centar Google-a koštao je oko 600 miliona dolara, dok su OpenAI i partneri nedavno najavili planove da investiraju oko 100 milijardi dolara u nove objekte, uključujući kampus u Teksasu, sa potencijalnom ukupnom investicijom od 400 milijardi dolara širom SAD-a. Ova promena utiče ne samo na tehnologiju već i na finansije i lokalne zajednice, sa investicijama privatnog kapitala u firme za data centre i rastućim zabrinutostima stanovnika o mogućim negativnim efektima. Trenutno, rastuća potražnja tehnoloških kompanija za računarskom snagom i električnom energijom premašuje ponudu. OpenAI planira da prikupi sredstva za nove fabrike čipova na Bliskom Istoku, dok Google i Amazon istražuju opcije nuklearne energije za podršku svojim operacijama. Potez ka AI, posebno prema veštačkoj opštoj inteligenciji (AGI), podstiče ove razvojne procese. Amazon, Meta, Microsoft i Alphabet očekuju da će zajedno premašiti 320 milijardi dolara u kapitalnim izdatcima ove godine, što je više nego duplo u odnosu na ono što su potrošili pre dve godine. Uspon AI računara zavisi od specijalizovanih grafičkih procesorskih jedinica (GPU), prvobitno razvijenih za video igre, ali sada su ključne za pokretanje neuralnih mreža koje čine osnovu naprednih AI aplikacija.

U poređenju sa tradicionalnim centralnim procesorskim jedinicama (CPU), GPU-ovi mogu simultano obraditi brojne kalkulacije, omogućavajući bržu analizu podataka. Dok tehnološke kompanije integrišu više GPU-ova kako bi poboljšale svoje AI kapacitete, takođe usavršavaju operacije data centara. Na primer, nakon lansiranja ChatGPT-a, Meta je značajno investirala u nove data centre opremljene hiljadama GPU-ova, što zahteva znatna unapređenja u vezi sa električnom energijom i hlađenjem. Data centri se suočavaju sa bez presedana zahtevima za električnu energiju. Tradicionalni centri koji su nekada radili na 5 megavata sada mogu zahtevati ogromne količine energije kako bi podržali okruženja bogata GPU-ima. Sa projektovanjima koja ukazuju na to da bi data centri mogli potrošiti više od 12% električne energije u SAD-u do 2028. godine, operatori pregovaraju sa lokalnim komunalnim preduzećima za više energije. Hlađenje ovih gustih GPU postavki predstavlja još jedan izazov. Kompanije poput Google-a primenjuju napredne sisteme hlađenja kako bi upravljale pregrevanjem, uključujući direktnu cirkulaciju hladne vode pored GPU-a da bi se disipovala toplota. Potrošnja vode od strane Google-a se značajno povećala, što izaziva zabrinutost u područjima pogođenim sušom. Sve u svemu, ova transformacija vođena AI ubrzava promene infrastrukture, što dovodi do većih, energetski zahtevnijih data centara dok se kompanije takmiče da ispune zahteve rastućeg AI tržišta.