U današnjoj kolumni obraćam se čitateljevom pitanju o motivima koji stoje iza težnje ka veštačkoj opštem inteligenciji (AGI) i veštačkoj superinteligenciji (ASI), posebno da li ovaj podsticaj proizailazi iz verovanja u manifestnu sudbinu. Hvala na pronicljivom pitanju. **Razumevanje manifestne sudbine** Manifestna sudbina se historijski odnosi na verovanje iz 19. veka da su američki kolonisti sudbinski određeni da se šire po kontinentu. Dok neki to vide kao moralnu obavezu, drugi to kritikuju kao opravdanje za imperijalizam. Ovaj termin sugeriše očiglednu, neizbežnu sudbinu koja se mora slediti bez pitanja. **Težnja za AGI i ASI** Trenutno, obimno istraživanje u oblasti veštačke inteligencije ima za cilj postizanje AGI, koja odgovara ljudskoj inteligenciji, i ASI, koja je superiornija od ljudske inteligencije. Mišljenja o implikacijama postizanja AGI ili ASI su oštro podeljena. "Kamp propasti" upozorava da ove forme veštačke inteligencije mogu predstavljati egzistencijalne pretnje za čovečanstvo, dok "akceleracionisti" veruju da će takvi napreci rešiti velike globalne probleme i poboljšati život. **Istraživanje manifestne sudbine u razvoju veštačke inteligencije** Četiri ključna pitanja istražuju da li težnja za razvojem AGI i ASI proističe iz manifestne sudbine: 1. Da li je potraga za AGI motivisana osećajem manifestne sudbine? 2. Da li je težnja za ASI oblikovana ovim verovanjem? 3. Da li se ukupni napredak veštačke inteligencije vidi kao manifestacija ove sudbine? 4. Da li unapređujemo veštačku inteligenciju jednostavno radi nje same, bez obzira na AGI ili ASI? Postoji uverljiva tvrdnja da naša želja za napretkom veštačke inteligencije govori o širem ljudskom pozivu da stvorimo i razvijamo inteligenciju, što deluje samorazumljivo mnogima. Zastupnici navode potencijalne proboje, dok neki ovo vide kao deo kozmičke svrhe. **Historijske paralele i rizici** Analogija između naših tehnoloških težnji danas i historijskog zapadnog širenja sugeriše da se težnja ka AGI/ASI može posmatrati kao neizbežna i časna misija, uprkos inherentnim rizicima.

Ključne paralele uključuju: 1. Neizbežnost težnje prema AGI/ASI. 2. Zajedničko ideološko opravdanje da je ovaj napredak dužnost čovečanstva. 3. Tehnološke inovacije koje pokreću napredak. 4. Značajni uticaji na društvo i ekosisteme. 5. Ključni akteri—uključujući vlade i korporacije—koji oblikuju pravac veštačke inteligencije. 6. Privlačnost istraživanja nepoznanica inteligencije. **Razlikovanje AGI od ASI** AGI odgovara ljudskoj inteligenciji, ublažavajući neke egzistencijalne rizike, dok ASI, kao superiorna, postavlja značajnije zamerke. Težnja za AGI može nas odvesti prema ASI, što bi moglo povećati egzistencijalne pretnje, komplikujući pojam manifestne sudbine. **Refleksija o relevantnosti manifestne sudbine** Na kraju, primenljivost manifestne sudbine na naše ambicije u vezi sa veštačkom inteligencijom je neizvesna. Kritičari upozoravaju protiv ideje da ona pruža neometan put ka napretku veštačke inteligencije, potencijalno ignorišući osnovne etičke aspekte. Citati Williama Jenningsa Bryana sugerišu da je naša sudbina oblikovana izborima, a ne predodređena. Kako se veštačka inteligencija brzo razvija, moramo aktivno oblikovati njenu budućnost ili se nadati povoljnim ishodima. Koji put sudbine smatrate da je primenljiv?