Nedavno izveštavanje ističe značajnu predviđenu promenu u načinu konzumiranja vesti putem interneta i izvora posetilaca putem pretraživača, predviđajući da će saobraćaj koji izdavači vesti dobijaju od pretraživača opasti za 43% do 2029. godine. Ovaj projekcioni pad uglavnom je povezan sa usponom i brzom razvojem funkcija pretraživanja vođenih veštačkom inteligencijom, uključujući Google-ove AI Preglede. Ovi alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji imaju za cilj poboljšanje korisničkog iskustva pružajući direktne, koncizne i sveobuhvatne odgovore na upite direktno u rezultatima pretrage. Pružajući informacije trenutno i na jednostavan način, oni smanjuju ili čak eliminišu potrebu da korisnici klikaju na spoljne sajtove, kao što su veb stranice izdavača vesti, da bi dobili tražene informacije. Ovi AI sažeci funkcionišu tako što agregiraju i sintetizuju sadržaj iz raznih izvora i prikazuju ga na lako dostupan način na stranici rezultata pretraživača. Ova promena drastično menja tradicionalne prakse optimizacije za pretraživače (SEO). Ranije su izdavači u velikoj meri oslanjali na SEO strategije usmerene na poboljšanje rangiranja njihovih veb sajtova i privlačenje organski saobraćaja. Međutim, sa AI preovima koji nude trenutne odgovore, uloga SEO-a se menja, a njegova efikasnost u generisanju preporučenog saobraćaja opada. Vesti se sada suočavaju sa složenim izazovima prilagođavanja ovom promenjivom okruženju.

Dok AI pregledi koriste korisnicima štede vreme i pružaju brze, pouzdane informacije, oni istovremeno predstavljaju značajne poteškoće za izdavače čiji poslovni modeli zavise od saobraćaja na vebu radi prihoda od reklama i angažmana publike. Pad pretraživačkih preporuka dovodi do manjeg broja posetilaca, smanjenih prikaza reklama i potencijalno nižih prihoda. Takođe, transformativni uticaj veštačke inteligencije na navike pretraživanja vesti izaziva zabrinutost u pogledu vidljivosti sadržaja i pravičnog atribuiranja zasluga. Pošto AI pregledi prikupljaju informacije iz više izvora, sve teže je osigurati da originalni izdavači dobiju odgovarajuće zasluge i saobraćaj. Izdavači će verovatno morati da razviju nove pristupe za očuvanje svoje prepoznatljivosti brenda i za uspostavljanje direktnih kontakata sa svojom publikom van tradicionalnih kanala pretraživača. S obzirom na ove promene, izdavači bi mogli da istraže inovativne strategije sadržaja, uključujući multimedijalne formate poput videa i podcasta, dok pojačavaju prisustvo na društvenim mrežama i alternativnim platformama za distribuciju. Prihvatanje novih tehnologija i eksperimentisanje sa veštačkom inteligencijom moglo bi im takođe omogućiti proizvodnju angažujućeg sadržaja koji će se istaknuti u okruženju pretraživanja vođenom AI-jem. Ova promena zahteva koordinisane napore između kompanija za pretraživače, izdavača i donosioca politika radi uspostavljanja okvira koji podržavaju i korisničku praktičnost i održivost kvalitetnog novinarstva. Veća transparentnost u načinu na koji AI odabire i prikazuje sadržaj, mehanizmi za priznavanje originalnih izvora i novi modeli monetizacije mogli bi pomoći u balansiranju beneficija AI funkcija pretraživanja sa potrebama izdavača. Na kraju, očekivani pad od 43% u preporukama sa pretraživača služi kao poziv na buđenje za industriju vesti, ističući hitnu potrebu da izdavači preispitaju svoje digitalne strategije u eri vođenoj veštačkom inteligencijom. Kako AI nastavlja da preoblikuje pristup informacijama i način konzumiranja sadržaja, budućnost izdavaštva vesti će zavisiti od sposobnosti sektora da se prilagodi i inovira u okviru ovih dubokih transformacija.