Veštačka inteligencija (VI) je značajno unapredila postojeći računarski hardver, ali najveći skok još uvek je na putu uz kvantno računanje. Za razliku od današnjih binarnih procesora, kvantni računari iskorišćavaju jedinstvene osobine čestica na subatomskom nivou, odnosno kubita, omogućavajući im da reše složene probleme u minutima koji bi konvencionalnoj veštačkoj inteligenciji oduzeli godine ili čak vekove. Međutim, ova ogromna moć ima i svoju tamnu stranu, jer stručnjaci predviđaju da bi kvantni računari mogli da razbiju postojeće metode šifrovanja i probiju korisničke lozinke, što predstavlja veliku sigurnosnu pretnju. Za suzbijanje ovih pretnji potrebne su nove strategije zaštite podataka, a jedan iznenađujući lider u tom naporu je Međunarodna kompanija za poslovanje (IBM), a ne očekivane kompanije poput Nvidije ili Microsofta. IBM je pionir u oblasti zaštite u oblaku od kvantno zasnovanih sajber napada kroz svoju inicijativu Quantum Safe™, pomažući organizacijama da se pripreme za izazove koji tek nastaju. Ovaj rad prvenstveno targetira ranjivosti šifrovanja unutar preduzeća, a prostire se i na hardver namenjen specijalno za tu svrhu, poput IBM-ovih AI-omogućених mainfreamova z16 i z17, koji sadrže sigurnosne Crypto Express kartice, čime postaju prvi „kvantno sigurni“ serveri. IBM nije novajlija ni u oblasti veštačke inteligencije ni u kvantnoj tehnologiji. Bio je među prvima koji su komercijalizovali AI sa svojom platformom Watson, koja je debutovala 2013. godine, nakon što je 2011. pobedila u oldajnu znanom kao Jeopardy!Nije dugo trajao taj uspeh, jer su ga pretekli noviji alati za veštačku inteligenciju, ali je Watson IBM-u pružio dragoceno iskustvo u razvoju AI.

Takođe, IBM je od 2019. godine unapređivao kvantno računanje, lansirajući prvi komercijalni kvantni računar na svetu, a 2023. predstavio je moćni čip sa 1121 kubitom – do tada najveći broj kubita. Više kubita znači veću računarsku moć, što IBM pozicionira kao spremnu na buduće inovacije. Ključni deo IBM-ovog vođstva jeste i uloga u oblikovanju standarda koji će regulisati kvantnu sajber bezbednost. Kompanija blisko sarađuje sa Nacionalnim institutom za standarde i tehnologiju (NIST), koji obezbeđuje kompatibilnost i kvalitet u celoj industriji. Od prošle godine, tri IBM-ova algoritma za postkvantno šifrovanje usvojena su kao NIST standardi, usmeravajući pravac razvoja sektora. IBM je takođe aktivan učesnik u Organizaciji za napredak standarda strukturiranih informacija (OASIS), pridružujući se velikim tehnološkim firmama u razvoju standarda za rukovanje podacima, od ključnog značaja za prelaz sa AI na kvantno računanje. Iako IBM ne može samostalno da uspostavi sve industrijske standarde, njegova uticajna pozicija i dugogodišnje iskustvo omogućavaju mu da igra važnu ulogu u vođenju tehnološkog razvoja. Usprkos neizvesnostima u pogledu budućnosti kvantne AI i relativno niskog profila IBM-a u trenutnom Talasu AI, njegova ranija ulaganja u kvantno računanje i sajber bezbednost čine ga kompanijom na koju će biti važno obratiti pažnju dok se pretnje od sajber napada zasnovanih na kvantnoj tehnologiji pojačavaju do 2030. godine.