Veštačka inteligencija (AI) je imala značajan uticaj na sve industrije, ali u Sjedinjenim Američkim Državama nedostaju jedinstvena nacionalna pravila o tome kako kompanije obrađuju lične informacije radi razvoja i primene AI. Dok je Evropska unija donela sveobuhvatne zakone za upravljanje podacima, uključujući Opštu uredbu o zaštiti podataka, Zakon o digitalnim uslugama i Zakon o veštačkoj inteligenciji, SAD još uvek treba da razmotri nova pravila za zaštitu privatnosti i regulaciju nadzora poboljšanog AI-jem. Razvoj i primena AI stvaraju rizike po privatnost zbog velikih količina ličnih i neosobnih podataka potrebnih za obuku algoritama. Algoritmi mogu otkriti privatne informacije o pojedincima analizirajući naizgled nepovezane tačke podataka, što može dovesti do ekonomskih, sigurnosnih i reputacionih šteta. SAD su preduzeli neke političke akcije za rešavanje rizika po privatnost, kao što je Izvršna naredba o sigurnom, sigurnom i pouzdanom razvoju i upotrebi veštačke inteligencije.

Međutim, postoji potreba za saveznim zakonodavstvom koje nalaže zaštitu privatnosti za kompanije širom zemlje. Evropska unija je preduzela značajne korake za rešavanje rizika po privatnost povezanih sa AI, uključujući Zakon o veštačkoj inteligenciji, koji klasifikuje algoritamske sisteme na osnovu njihovog nivoa rizika i nameće ograničenja na sisteme visokog rizika. GDPR i Zakon o digitalnim uslugama takođe pružaju pravo pojedincima da se odjave iz automatizovanog donošenja odluka i zahtevaju transparentnost u obradi podataka. Postoje mogućnosti za EU i SAD da usklade svoje regulatorne pristupe u vezi sa AI i privatnošću, pri čemu bi savezni zakoni SAD-a trebalo da prioritizuju odgovornosti AI developera i korisnika kako bi se smanjili rizici po privatnost, zahtevi za transparentnošću, definisanje prihvatljivih upotreba AI vođenog nadzora i davanje prava pojedincima da se odjave iz automatizovanog donošenja odluka.