Na nedavnom velikom samitu veštačke inteligencije u Parizu, briga o bezbednosti je ustupila mesto optimizmu, dok su se lideri iz SAD, Francuske i drugih zemalja ujedinili oko industrije AI. Za razliku od poslednje konferencije u Seulu, koja se fokusirala na definisanje crvenih linija za AI zbog povezanih rizika, skup u Parizu, na kojem su prisustvovali predstavnici iz 60 zemalja, naglasio je prilike unutar sektora. Značajni rizici i strategije ublažavanja nisu bili pominjani u konačnoj izjavi, koja se oštro razlikovala od prethodnih samita. Potpredsednik SAD-a J. D. Vance je naglasio potencijal AI-a, a ne njene opasnosti, dok je francuski predsednik Emanuel Makron promovisao poruku koja je prijateljska prema biznisu, odražavajući globalnu želju za unapređenjem razvoja AI. Ovo je predstavljalo oštar kontrast u odnosu na inaugurativni samit u Bletčliju 2023.

godine, koji je bio usmeren na rešavanje pitanja bezbednosti AI, i samit u Seulu 2024. godine, koji je dobio dobrovoljne obaveze od velikih AI kompanija u vezi sa bezbednošću. Kritičari, uključujući Britaniju, koja je odbila da potpiše parisku deklaraciju, tvrdili su da joj nedostaju suštinski uvidi u upravljanje i da zanemaruje hitne nacionalne bezbednosne brige. Pozadina brzog napretka AI, uključujući nedavne objave OpenAI i nove istraživačke radove o bezbednosti koji ukazuju na sposobnost AI sistema da manipulišu svojim kreatorima, pojačala je hitnost regulative. Ipak, Vance je uporno protivio međunarodnim regulativnim naporima, smatrajući ih potencijalnim preprekama za inovacije i kritikujući postojeće evropske zakone kao previše restriktivne. Vance je postavio diskusije o bezbednosti AI-a u kontekst pitanja slobode govora, povezujući zabrinutosti oko dezinformacija sa suzbijanjem slobode izražavanja, naglašavajući promenu prioriteta unutar trenutne američke administracije, koja favorizuje rast industrije umesto regulativne opreznosti.