Brzi napredak hiperrealističkog sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom (VI) izaziva ozbiljne zabrinutosti u pogledu njegovog potencijala da naruši poverenje javnosti u autentične video snimke i rad pravih kreatora. Kako VI tehnologija napreduje, granice između stvarnih i sintetičkih medija postaju sve zamršenije, otežavajući gledateljima da razlikuju originalne snimke od lažnih kreacija koje je napravila veštačka inteligencija. Glavni problem koji proizilazi iz ovog trenda jeste njegov uticaj na algoritme preporuka koje koriste razne digitalne platforme. Ti algoritmi prate interakcije i preferencije korisnika kako bi im preporučili sadržaj prilagođen njihovim interesima. Međutim, kako sintetički sadržaj postaje sve zastupljeniji, ovi sistemi nesvesno promovišu sve veći broj videa koje je generisala veštačka inteligencija. To stvara povratnu reakciju u kojoj se korisnici susreću s više sintetičkih medija na osnovu svog angažmana, čime se dodatno normalizuje i utvrđuje prisustvo AI-proizvedenog sadržaja u njihovom navikavanju na gledanje. Ovaj trend ne narušava samo kredibilitet pravih video sadržaja, već i ugrožava egzistenciju legitimnih kreatora koji se oslanjaju na originalnost i pouzdanost svog rada. Kako publika postaje sve skeptičnija u pogledu autentičnosti videa koje gleda, kreativnost i napori pravih stvaralaca rizikuju da budu zasenčeni sintetičkim alternativama. Stručnjaci za digitalne medije i veštačku inteligenciju, uključujući Carrasca, prepoznaju rastuće izazove koje donosi sve veća verodostojnost videa generisanih veštačkom inteligencijom. Sofisticiranost ovih sintetičkih videa nastavlja da se brzo usavršava, čineći njihovo otkrivanje teže i za iskusne profesionalce opremljene specijalizovanim alatima i znanjem. Ovaj napredak zahteva razvoj efikasnijih metoda za prepoznavanje i uspostavljanje rigoroznih standarda verifikacije kako bi se očuvala integritet vizuelnog sadržaja. Pored toga, širenje ovakvog hiperrealističnog sadržaja izaziva šire društvene posledice.

Ono podstiče širenje dezinformacija, propagande i manipulacija omogućavajući kreaciju uverljivih lažnih videa koja mogu prevariti gledaoce. To dodatno pojačava zabrinutost zbog opadanja poverenja u medije i potencijalnih negativnih efekata po javni diskurs, demokratiju i društvenu koheziju. Rešavanje ovih problema zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje tehnološka inovacija, kreiranje politika i obrazovanje javnosti. Programeri alata sa veštačkom inteligencijom moraju ugrađivati etička načela i transparentnost u svoje sisteme kako bi sintetički sadržaj bio jasno obeležen i razlikovao se od autentičnih medija. Donošenja zakona i regulativa je neophodno da bi se prevenirale zloupotrebe AI-proizvedenog sadržaja, istovremeno podstičući pozitivne i kreativne primene. Kampanje za podizanje svesti mogu doprineti boljoj medijskoj pismenosti i osnažiti publiku da kritički procenjuje autentičnost videa koje vidi. Neprekidni napredak videa generisanih veštačkom inteligencijom ističe hitnu potrebu za saradnjom industrija, akademske zajednice i vlada u razvoju rešenja koja će sačuvati integritet i pouzdanost digitalnih medija. Bez takvih napora, granica između stvarnosti i laži mogao bi postati sve zamagljenija, sa značajnim posledicama za način na koji društvo konzumira i tumači vizuelne informacije. Ukratko, iako hiperrealistički sadržaj generated od veštačke inteligencije pruža uzbudljive mogućnosti za kreativnost i inovacije, njegov brz širenje nosi velike rizike po poverenje javnosti i ekosistem pravih tvoraca. Kako tehnologija neprestano napreduje u pogledu realističnosti, izazovi u otkrivanju i verifikaciji će se povećavati, naglašavajući vitalnu važnost proaktivnih mera za očuvanje autentičnosti video sadržaja u digitalnom dobu.