OpenAI i Google aktivno se zalažu da američka vlada klasifikuje obuku AI na materijalima zaštićenim autorskim pravima kao "pravičnu upotrebu", predstavljajući svoje napore kao ključne za nacionalnu bezbednost i način za održavanje konkurentne prednosti u odnosu na rivale poput Kine. Njihovi nedavni predlozi politike, dostavljeni Kancelariji za nauku i tehnologiju Bele kuće, tvrde da bi ograničavanje obuke AI na zaštićenim sadržajima moglo ometati tehnološke inovacije i, posredno, nacionalnu bezbednost. CEO OpenAI-a, Sam Altman, naziva trenutnu eru "Vekom inteligencije", tvrdeći da je napredak SAD-a u oblasti AI osnovni za nacionalno bogatstvo i demokratske vrednosti. Google deli ovo mišljenje, kritikujući postojeće zakone o autorskim pravima kao previše stroge i sugerišući da su jasnija pravila o pravičnoj upotrebi neophodna za američke inovacije. Obje kompanije upozoravaju da bi neuspeh u efikasnoj obuci AI sistema mogao predati tehnološku lidersku poziciju Kini, gde su regulative manje restriktivne. Nedavna kontroverza u vezi s Metom ilustruje rizike proširivanja pravične upotrebe. Optužbe za kršenje autorskih prava pojavile su se kada je Meta navodno koristila zaštićene tekstove za obuku svojih modela bez dozvole, što je izazvalo tužbe autora koji su osudili te radnje kao piratstvo. Francuski izdavači su takođe pokrenuli pravne izazove protiv Mete zbog sistematskih kršenja autorskih prava u praksi obuke njenog AI-a, što odražava rastući globalni otpor prema neregulisanom korišćenju kreativnih dela. Uprkos tvrdnjama da AI modeli uče iz obrazaca umesto da reprodukuju zaštićene radove, kritičari tvrde da ti modeli i dalje repliciraju značajne aspekte originalnih materijala, potkopavajući tvrdnje o pravičnoj upotrebi.

Stručnjaci smatraju da bi AI kompanije trebale tražiti dozvolu ili kompenzovati autore za njihov sadržaj. Te tekuće tužbe protiv AI firmi mogle bi podstaknuti neophodne promene u industriji, težeći pravoj inteligenciji u AI umesto pukog kompresovanja podataka. U središtu debate je doktrina pravične upotrebe, koja dopušta ograničenu transformativnu upotrebu zaštićenog materijala. Međutim, nedavne sudske presude dovode u pitanje da li AI-generisani rezultati zaista transformišu originalna dela ili ometaju ustaljena tržišta. Oslanjanje isključivo na pravičnu upotrebu nosi rizike za AI kompanije, s obzirom na to da se pravne prijetnje povećavaju. Argumenti OpenAI-a i Googlea o nacionalnoj bezbednosti postavljaju pitanja o regulatornim prazninama koje bi mogle oslabiti zaštitu intelektualne svojine pod izgovorom geopolitičkih pretnji. Da bi se osigurao uravnotežen pristup, preporuke uključuju uspostavljanje jasnih saveznika standarda pravične upotrebe, implementaciju transparentnih licenci i stvaranje regulisanih izuzetaka za obuku AI. Ovaj predloženi okvir ima za cilj da podstakne inovacije dok štiti prava kreatora i osigurava etički razvoj AI-a, što je ključno za globalnu konkurentnost i pravednost.