Brzi rast generativne veštačke inteligencije (VI), posebno chatbotova i alata za sažimanje sadržaja poput Googleovih AI Pregleda, značajno je poremetio tradicionalno izdavaštvo i novinarstvo. Ove tehnologije proizvode sažete prikaze vesti i raznovrsnog sadržaja, omogućavajući korisnicima da brzo pristupe informacijama bez posete originalnim sajtovima izdavača. Kao rezultat toga, mnogi veb-sajtovi sa vestima zabeležili su pad posete od preko 34%, što direktno ugrožava glavne izvore prihoda izdavača—reklamiranje i pretplate. Ovaj trend izazvao je značajne finansijske probleme za medijske kuće zavisne od saobraćaja sa pretraživača, što je dovelo do čestih otpuštanja u redakcijama i smanjenja važnosti tradicionalnog novinarstva kako rastu alternative zasnovane na veštačkoj inteligenciji. Izdavači ostaju skeptični u pogledu tvrdnji kompanija za veštačku inteligenciju da njihovi alati generišu kvalitetniji saobraćaj, navodeći nedostatak kredibilnih dokaza koji to potvrđuju. Kako bi odgovorili na ove izazove i zaštitili svoje intelektualno vlasništvo, izdavači su podneli više od dvanaest tužbi protiv firmi za veštačku inteligenciju zbog neovlašćenog korišćenja zaštićenog sadržaja i sklopili više od sedamdeset ugovora o licenciranju radi monetizacije takvog korišćenja. Međutim, ti ugovori često daju ograničene finansijske koristi i slabu pregovaračku moć izdavačima, ističući rastuću dominaciju tehnoloških kompanija. Dodatni problem predstavlja oslanjanje developera veštačke inteligencije na principe "fer korišćenja" (fair use) za uključivanje zaštićenog sadržaja u trening skupove bez eksplicitnog odobrenja. Nejasne pravne granice fer korišćenja u kontekstu veštačke inteligencije otežavaju izdavačima da efikasno sprovode svoja prava.

Ova pravna nejasnoća pogoršava rizik da će, bez održivih modela prihoda koji bi nadoknadili radvesti novinarima i kreatorima sadržaja, istraživačko novinarstvo i visokokvalitetni izveštaji drastično opasti, oslabivši ključnu ulogu novinarstva u informisanju javnosti, obaveštavanju i podršci demokratskom diskursu. Uprkos uveravanjima lidera u industriji da će u budućnosti postojati pravična nadoknada za tvorce sadržaja, trenutne prakse ukazuju na minimalne napore u pravdi nagrađivanju originalnih novinara i kreativaca. Ovo odražava širi obrazac u tehnološkom sektoru gde inovacije remete etablirane institucije i poslovne modele, često štetno za tradicionalne aktere. Uticaj ide dalje od ekonomije, najavljujući suštinsku promenu u načinu na koji se informacije proizvode, dele i konzumiraju. Kako napreduje razvoj veštačke inteligencije, raste i pretnja da izdavači postanu zastareli, ostavljajući novinare da se suoče s neizvesnom budućnošću koja zahteva novu prilagodljivost i otpornost. Ukratko, iako generativna veštačka inteligencija nudi impresivne mogućnosti i potencijalne koristi za pristup informacijama, njen trenutni uticaj na novinarstvo izaziva duboku zabrinutost. Oštar pad saobraćaja na sajtovima izdavača, opadanje prihoda, kontinuirani pravni sukobi i neovlašćeno korišćenje zaštićenih sadržaja bez odgovarajuće nadoknade sve zajedno ugrožavaju vitalnost štampe. Bez koordinisanih napora za uspostavljanje pravičnih okvira za korišćenje i nadoknadu sadržaja, osnovna društvena uloga novinarstva riskira odumiranje, sa značajnim posledicama po javno znanje i demokratske procese.