Sledećeg meseca, EU će predstaviti svoju revolucionarnu legislativu o veštačkoj inteligenciji, Zakon EU o veštačkoj inteligenciji, koji ima za cilj regulisanje veštačke inteligencije kako bi građani bili zaštićeni od potencijalne štete. Dok su zakonodavci EU prvenstveno zabrinuti za sigurnost potrošača i širenje 'deepfake' tehnologije, tehnološka industrija je kritikovala zakonodavstvo, nazivajući ga nepotpunim i onemogućavajućim. Zakon klasifikuje veštačku inteligenciju u različite kategorije rizika i nameće različite stepene regulative, s minimalnim rizikom za upotrebe poput video igara koje su izuzete. Aplikacije visokog rizika, kao što su biometrijska identifikacija i sistemi javnih službi, biće podložne strožijim regulativama. Zakon takođe zabranjuje AI sisteme koji ugrožavaju prava građana, kao što su oni koji se koriste za obmanu ili profilisanje.

Pravila su se suočila s izazovima zbog pojave modela generativne veštačke inteligencije, a kritičari tvrde da zakonodavstvo nedostaje jasnoće, posebno u vezi sa autorskim pravima i odgovornošću za sadržaj. Troškovi usklađenosti i potencijalni uticaj na male kompanije takođe su predmet zabrinutosti. Tehnološke kompanije imaju rok do februara 2023. godine da se usklade sa pravilima o 'neprihvatljivom riziku' ili će se suočiti sa značajnim kaznama. Potrebno je dodatno sekundarno zakonodavstvo kako bi se definisali detalji implementacije, uz kratak rok.