Bila jednom jedna softverska dominacija nad svetom, ali sada veštačka inteligencija (AI) postavlja se da transformiše ono što je ostalo. Tradicionalni model računara, gde su aplikacije kontrolisale pristup, a platforme uzimale deo, se raspada. Stvara se pejzaž orijentisan ka AI, gde softverske mogućnosti više nisu ograničene na aplikacije, već postoje kao dinamičke, usluge na zahtev koje se koriste putem AI interfejsa. Decenijama, računanje je bilo poput neorganizovane fioke, sa aplikacijama koje su služile kao izolovane i krute fascikle koje su zahtevale višestruke prijave za različite zadatke. Ovo je dovelo do fragmentiranog korisničkog iskustva dok su ljudi prelazili između brojnih aplikacija za različite funkcije. Generativna AI remeti ovaj model. Korisnici će uskoro interagovati sa inteligentnim agentima koji mogu da preuzmu i obrade informacije u realnom vremenu, eliminišući potrebu za odvojenim aplikacijama. Na primer, jedan AI asistent mogao bi u isto vreme da upravlja putovanjima, finansijama i savetima za kondiciju, pružajući konverzacijski i bezproblematičan interfejs. Iako tradicionalne aplikacije ne nestaju odmah, njihova dominacija opada. AI ne prepoznaje barijere unapred pakovanog softvera, što omogućava integrisanije i modularnije iskustvo. Pojam prebacivanja između više aplikacija postaje zastareo. Tradicionalna digitalna tržišta, koja su profitirala od kontrole distribucije aplikacija, sada su u opasnosti.

Ako se korisnici oslanjaju na AI-nativne interakcije umesto na tradicionalne instalacije softvera, ova tržišta bi mogla postati suvišna. Dva značajna ishoda su neizbežna: 1. **Poremećaj prihoda:** Tradicionalni model prihoda od aplikacija, oslonjen na udjele od prodaje i transakcija, mogao bi se srušiti ako AI autonomno upravlja transakcijama. 2. **Dezintegracija platformi:** Pošto AI nije vezan za specifičan hardver ili platforme, kontrola nad digitalnim ekosistemima će oslabiti, pretvarajući softver u ambijent servis. Ključno pitanje postaje ko će posedovati slojeve usluga pokretanih AI, što će verovatno odrediti narednu industriju vrednu trilijardu dolara. Emergentna dinamika moći fokusira se na: - **AI modeli:** Oni koji kreiraju napredne osnovne modele postaviće osnovu inteligencije. - **Korisnički interfejs i personalizacija:** Kompanije sa najboljim AI-nativnim interfejsima privući će angažman korisnika. - **Podaci i integracija:** Posedovanje vlasničkih podataka određivaće ko kontroliše uvide i ekonomsku vrednost. Pored toga, trenutni veliki jezički modeli (LLM) mogu delovati nejasno. Korisnici traže specifična rešenja za AI u industriji — vertikalne AIs prilagođene za posebne zadatke, kao što su pravne ili finansijske aplikacije, umesto generičkih, širokih modela. Budući softverski pejzaž će se kretati ka besprekornoj integraciji ovih specijalizovanih AI sistema u svakodnevne radne procese. Kako se razvija novi arhitektonski model, tradicionalne aplikacije će biti zamenjene sa: - **Mikroservisima:** Budući softver će biti modularan i vođen zahtevima, omogućavajući realno snabdevanje uslugama bez pokretanja aplikacija. - **AI-pokretnim tržištima:** Sledeći talas softverske distribucije oslanjaće se na AI-nativna tržišta koja nude specifične AI pretplate orijentisane na funkcije, umesto statičnih aplikacija. - **AI-kao-usluga:** Programeri će kreirati integrisane "veštine" ili "agente" koji se uklapaju unutar opšteg AI ekosistema, monetizujući kroz pretplate ili takse po korišćenju. Ova promena predstavlja ne samo evoluciju, već i fundamentalnu transformaciju industrije softvera. Stari paradigma, zasnovana na oskudici i kontrolisanom pristupu, ustupa mesto fluidnom, skalabilnom modelu vođenom AI. Poslovanja koja se ne prilagođavaju rizikuju da budu ostavljena po strani, slično onima koji su ignorisali značaj interneta, mobilne tehnologije ili računarstva u oblaku. AI nije samo još jedna faza, već opšta promena koja bi mogla redefinisati softverski pejzaž. Pitanje ostaje: Ko će napredovati u ovom novom okruženju, a ko će ostati iza?