Novi intrigantni komad Ajada Aktara, *McNeal*, u Lincolnovom Centru Teatra, istražuje pad slavnog pisca i uticaj velikih jezičkih modela (LLMs) na kreativnost i originalnost. Predstava, u kojoj se Robert Dauni Džunior vraća na scenu nakon 40 godina, postavlja ključna pitanja o ulozi AI u pisanju i umetnosti. Aktar, dobitnik Pulicerove nagrade za *Disgraced*, priznaje transformativnu moć AI u kogniciji i pisanju. Umesto da je potpuno odbaci, sugeriše da bi mogla pomagati ljudskim piscima. On, Dauni, i reditelj Bartlet Šer učestvovali su u živoj diskusiji o temama predstave, obuhvatajući susret AI sa širim pitanjima kao što su identitet i kultura otkazivanja. Lik Džejkoba Meknela predstavlja borbu umetnika koji se snalaze u evoluirajućem kulturnom pejzažu. Aktar referiše na uticajne pisce, pitajući se kako bi oni odgovorili na moderne izazove.

On izražava posvećenost odbrani umetnosti, iako priznaje etičke složenosti koje nameću AI i korporativni interesi. Razgovor se prebacuje na efikasnost LLMs u kreativnim procesima, pri čemu Dauni primećuje da, iako im nedostaju nijanse ljudske kreativnosti, mogu proizvesti zanimljive rezultate. Šer naglašava da su suština režiranja i umetničke interpretacije jedinstveno ljudski i teško ih je replicirati tehnologijom. Dok istražuju posledice AI na kreativnost, Aktar ukazuje na istorijske presedane umetničkog uticaja i prisvajanja, upoređujući trenutni pejzaž sa Šekspirovim praksama. Dauni ističe potencijalno transformativno iskustvo živog teatra u jeku porasta digitalnih tehnologija kao što je *ABBA Voyage*, dok Aktar ostaje optimističan u vezi s trajnom humanom povezanošću teatra. Na kraju, *McNeal* razmatra izazove i mogućnosti koje AI uvodi u stvaranje umetnosti, a Aktar ima za cilj autentičnu integraciju AI u svoj kreativni proces. Njihova diskusija naglašava verovanje da, iako tehnologija preoblikuje pejzaž, duboka ljudska iskustva u teatru ostaju nezamenjiva.