Rorschachovi testovi, koje je stvorio švajcarski psihijatar Hermann Rorschach 1921. godine, koriste nejasne slike sa mastilom kako bi istražili lične osobine, oslanjajući se na pareidoliju — ljudsku sklonost da prepoznaje poznate obrazce. Dok neki psiholozi vide vrednost ovih testova za terapijski razgovor, drugi veruju da su zastareli i da im nedostaje kredibilitet. Nedavne inovacije u veštačkoj inteligenciji, posebno sa multimodalnim modelima poput ChatGPT-a, omogućavaju interpretaciju slika pored teksta. Urađen je eksperiment korišćenjem pet slika sa mastilom kako bi se procenilo kako veštačka inteligencija interpretira ove nejasne oblike. Uglavnom, ljudi mogu videti sličice koje se drastično razlikuju — poput slepih miševa ili leptira — u zavisnosti od svojih ličnih iskustava, dok interpretacije AI-a proizađu iz njegovih podataka za obuku, odražavajući kolektivnu vizuelnu kulturu umesto ličnih uvida. Kada je prikazan sliku sa mastilom, ChatGPT je prepoznao njenu nejasnoću i opisao je kao simetričnu, koja podseća na dve figure ili jedan entitet sa krilima.

Ipak, stručnjaci sugerišu da, iako AI daje odgovore koji deluju kao ljudski, on u suštini sintetizuje informacije bez stvarnog razumevanja ili emocionalnog konteksta. ChatGPT ne poseduje lično iskustvo; samo ponavlja znanje prikupljeno iz podataka. Eksperiment je pokazao da, kada se od ChatGPT-a traži da analizira istu sliku sa mastilom više puta, može dati različite odgovore, ističući nedostatak ličnog uticaja koji bi obično karakterisao ljudsko razmišljanje. Ova nekonzistentnost dodatno naglašava kako AI ne može replicirati ljudsku emocionalnu obradu, unutrašnje sukobe ili subjektivna značenja vezana za slike. Nasuprot tome, ljudi pridaju duboke, često kontradiktorne emocije i značenja svojim percepcijama. Odsustvo subjektivnosti u rezonovanju AI-a pokazuje jedinstvene komplikacije ljudske psihologije, koje uključuju emocionalne i moralne dileme koje AI jednostavno ne može navigirati. Na kraju, istraživanje Rorschachovih interpretacija od strane AI-a osvetljava ne samo sposobnosti mašine, već i složene procese ljudskog uma i dubinu naših ličnih iskustava.