Klimatske obaveze koje preuzimaju zemlje i kompanije nisu uvek ispunjene, što dovodi do nastavka globalnog zagrevanja. Nedostatak transparentnosti doprinosi ovom problemu. Međutim, tehnologija pruža alate koji nam omogućavaju da pratimo klimatske aktivnosti u stvarnom vremenu. Na primer, podaci sa satelita i veštačke inteligencije pokazuju da su prijavljene emisije metana od strane proizvođača nafte i gasa značajno niže od stvarnih količina. Tehnologija posmatranja Zemlje takođe otkriva efikasnost projekata očuvanja šuma koji se finansiraju dobrovoljnim tržištem ugljenika.

Uprkos skepticizmu, većina ovih projekata uspešno smanjuje stope krčenja šuma. S druge strane, tehnologija otkriva da samo mali broj potpisnika Globalnog obećanja o metanu ispunjava svoje obaveze da smanji emisije metana. Ovo sugeriše da se takva obećanja smatraju opcionim, što potkopava klimatske obaveze. Klimatske akcije bi trebalo da budu prioritet, bez obzira na političke sporove, kako bi se osigurala sigurna budućnost. Sa predstojećom COP konferencijom, obaveze moraju biti čvrste, trajne i nezavisne od spoljašnjih okolnosti.