Brza evolucija Generativne veštačke inteligencije (Gen-VI) izazvala je debatu o tome kako upravljati njenim potencijalnim opasnostima, što je dovelo do predloga za globalne regulative. U SAD-u su predstavljeni različiti zakoni na državnom i saveznom nivou, dok su u EU akti kao što su Zakon o veštačkoj inteligenciji i Akt o jedinstvenom digitalnom tržištu (DSM) dali prioritet regulaciji. Međutim, obrazovanju treba dati naglasak za rešavanje rizika veštačke inteligencije iz tri ključna razloga. Prvo, u eri veštačke inteligencije, kritičko razmišljanje, prilagodljivost i nezavisno učenje su vitalne veštine. Kroz obrazovanje, pojedinci mogu biti informisani o najnovijim razvojnim tendencijama i potencijalnim pretnjama, podstičući kulturu budnosti i proaktivnog angažovanja. Drugo, alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji transformišu način na koji radimo.

Ključno je integrisati takve alate u naše svakodnevne rutine od škole do kuće kako bismo se pripremili za buduće radno okruženje. Kao što su kalkulatori i internet u početku bili dočekani s neodobravanjem ali su kasnije prihvaćeni, važno je obrazovati o alatima veštačke inteligencije što pre. Na kraju, složenost oko regulacije veštačke inteligencije postavlja pitanja o sposobnosti regulatora da prate tehnološki napredak. Iako regulacija nije zastarela, obrazovanje mora da je dopuni zbog brzine razvoja veštačke inteligencije i potencijalnih ograničenja regulatornih mera. Kako alati za primenu veštačke inteligencije nastavljaju da oblikuju naš svet, bitno je prepoznati rizike koje donose dok istovremeno koristimo njihov potencijal za produktivnost, kreativnost i zdravlje. Razvijanjem okvira za regulaciju i davanjem naglaska na obrazovanje, možemo osigurati da veštačka inteligencija poboljšava naše živote i društvo u celini.