U decembru 2025. godine, McDonald's Holandija je objavio božićnu reklamu pod nazivom "Najgore doba u godini", potpuno kreiranu pomoću veštačke inteligencije. Ova reklama je želela da prikaže duhovit i nekonvencionalan pogled na svakodnevne božićne nezgode, odstupajući od tradicionalnih toplih i radosnih tema koje su tipične za praznične reklame. Međutim, brzo je naišla na široku kritiku zbog uznemirujućih vizuala i mračne tonacije, koju su mnogi gledaoci smatrali šokantnom i u suprotnosti sa uobičajenim božićnim duhom. Reklama je prikazivala razne porodične nesreće tokom praznika, ali je njen tmuran i uznemirujući ugođaj izazvao nelagodnost i razočaranje kod publike zbog nedostatka prazničnog veselja. Negativne reakcije su stigle brzo i bile su izražene na društvenim mrežama i u javnom diskursu. Stručnjak za marketing, Endru Vits, je pripisao neuspeh reklame nedostatku ljudskog nadzora tokom njenog kreiranja. Objasnio je da, iako veštačka inteligencija može brzo i kreativno da proizvodi sadržaj, ona nema suptilno razumevanje ljudskih emocija i kulturnog konteksta koje su potrebne da izazovu odgovarajuće osećanja, posebno tokom osetljivih prazničnih prilika kao što je Božić. Prema Vitsu, kampanja je promašila svoju emocionalnu tačku jer AI nije obratila pažnju na ljudsku kondiciju, što je rezultiralo hladnim i otuđujućim proizvodom, a ne toplim i inkluzivnim. Reagujući na rastuću kritiku, McDonald's Holandija je brzo uklonila reklamu sa YouTube-a i drugih digitalnih platformi kako bi smirila štetu po svoj brend.

Ova brza akcija je naglasila kompanijinu svest o potrebi usklađivanja marketinških poruka sa očekivanjima i emocionalnim osetljivostima publike. Vits je takođe napomenuo da, iako kontroverze u oglašavanju ponekad mogu povećati vidljivost, negativne emocije mogu dugoročno narušiti ugled brenda. Pozvao je brendove da budu oprezni u korišćenju generativne veštačke inteligencije u marketingu, posebno u kampanjama koje imaju emocionalno i kulturno značenje. Ovaj događaj osvetlio je ključnu ulogu ljudskog prosuđivanja u vođenju AI ka stvaranju dela koja nisu samo inovativna, već i kulturno osvešćena i emocionalno rezonantna. Ovaj slučaj sa McDonald's Holandijom služi kao upozorenje za kompanije koje koriste generativnu AI u oglašavanju, ističući rizike od prevelikog oslanjanja na AI bez odgovarajuće ljudske intervencije, posebno kada se radi o emocionalnoj povezanosti i kulturnoj osetljivosti. Kako se tehnologija veštačke inteligencije napreduje i njen značaj u kreativnim industrijama raste, marketinški stručnjaci moraju ravnotežiti iskorišćavanje njenih mogućnosti sa očuvanjem suštinskog ljudskog dodira koji angažuje i dirne publiku. Ovaj slučaj je podstakao i širu diskusiju unutar marketinške zajednice o etičkim i praktičnim ograničenjima AI u kreativnim procesima. Profesionalci su istakli potrebu za okvirima koji će regulisati korišćenje AI u marketingu, naglašavajući da AI treba da bude alat za proširenje kreativnosti, a ne da je potpuno zamenjuje u domenu emocionalne i kulturne inteligencije koju pružaju ljudi. Zaključno, neuspešna kampanja McDonald's Holandije osvetljava i potencijal i opasnosti sadržaja za oglašavanje koje generiše veštačka inteligencija. Ilustracija je za to koliko je važno da brendovi kombinuju tehnološke inovacije sa pažljivim ljudskim nadzorom kako bi kampanje ostale pozitivno rezonantne, posebno tokom emocionalno značajnih perioda poput Božića. U budućnosti, kompanijama je potrebna promišljena integracija AI u svoje kreativne procese, s ciljem da se proizvodi unaprede, a ne naruše, njihove veze sa potrošačima.