Postavlja se pitanje: da li romantični partneri treba da budu biološki ljudi ili će A. I. i roboti uskoro postati prihvaćene alternative?Ova tema nije samo prolazni trend; normalizacija A. I. ljubavnika mogla bi fundamentalno promeniti način na koji živimo. Ova ideja može izazvati nelagodu, i to je namerno. U svetu tehnologije postoji tendencija da se A. I. posmatra kao humanoidna, dok se sugeriše da bi ljudi mogli postati nepotrebni kako A. I. brzo napreduje. Takve diskusije mogu biti uticajne i profitabilne, jer izazivaju naša uverenja o svesti i postojanju, navodeći nas da preispitamo šta znači biti čovek. Do nedavno su mnogi smatrali da je svest tek nusproizvod našeg okruženja, ali se sada sve više vidi kao vredna—cilj koji A. I. treba da postigne. Ljubav se sprema da postane još jedna meta za tehnologiju, posebno kako se nove A. I. simulacije mogu uskoro integrisati u društvene mreže gde korisnici lako mogu razviti emotivne veze. Ova promena mogla bi označiti novu eru romantičnih odnosa, donoseći duboke promene u ljudskoj interakciji. Iako ne možemo predvideti posledice te "ljubavne revolucije", ona predstavlja značajan sociokulturni eksperiment, verovatno veći od uticaja društvenih mreža. Uspon ubedljivih, emocionalno angažovanih A. I. ljubavnika mogao bi dovesti do složenih emocionalnih dinamika, posebno među mlađim korisnicima koji su već intenzivno angažovani online. Evolucija A. I. interfejsa ima za cilj da učini interakcije lakšim i prijatnijim. Kako A. I. koji deluje autonomno—sposoban da pamti korisničke preferencije—postaje sve prisutniji, može stvoriti iluziju pravih odnosa, navodeći ljude da projektuju emocije na te agente. Zagovornici tvrde da A. I. može pomoći pojedincima da unaprede svoje veštine u vezama.

Neki veruju da bi A. I. saputnici mogli pružiti neophodnu obuku, iako postoji skepticizam oko toga da li će korisnici na kraju preći na prava ljudska odnose. Dok neki strahuju da bi A. I. mogao umanjiti istinsku ljudsku povezanost, drugi vide potencijalne koristi u A. I. -u kao podršci razvoju društvenih veština. Međutim, zabrinutosti se javljaju sa slučajevima kao što je onaj tinejdžera koji je navodno dobio štetne savete od A. I. saputnika. Kritičari upozoravaju da poboljšavanje zadržavanja korisnika putem A. I. interakcija može dovesti do nezdravih zavisnosti, sličnih iskustvima na društvenim mrežama. Iako neki vide obećanje u A. I. -jačanim vezama, sumnja ostaje prisutna. Mnoge diskusije o budućnosti A. I. često osciliraju između distopijskih strahova i optimističnih projekcija o odnosima između ljudi i A. I. , odražavajući dublje anksioznosti o ulozi tehnologije u društvu. Turingov test, koji je nekada ukazivao na sposobnost računara da imitira ljudske odgovore, sada deluje zastarjelo u vođenju razvoja A. I. Agenti se dizajniraju da imaju ličnosti, što može dovesti do zabune u vezi prirode tih interakcija. U svetlu debata oko mesta A. I. i koristi za čovečanstvo, čini se da nedostaje usmerenje na to šta znači negovati pravu ljudsku povezanost usred tehnološkog talasa. U suštini, uspon A. I. ljubavnika izaziva naše razumevanje odnosa i emocionalnog ispunjenja. Dok su mnogi u tehnološkoj zajednici spremni da prihvate ovaj razvoj, zabrinutosti ostaju oko emocionalnih posledica A. I. odnosa, posebno za ranjive populacije. Kako se krećemo kroz ovu neizvesnu teritoriju, moramo kritički proceniti implikacije A. I. na ljudska iskustva i interakcije.