U manje manje od tri godine od kada se veštačka inteligencija za masovno tržište pojavila dostupna potrošačima, preduzeća gotovo u svim industrijama žure da usvoje tu tehnologiju, slično antivakcinarima koji su privlačeni višeslojnim marketinškim šemama. Do 2024. godine, više od polovine kompanija sa više od 5. 000 zaposlenih koristilo je veštačku inteligenciju. Za šefove koji paze na troškove, AI obećava povećanu produktivnost i smanjenje troškova — posebno plata koje se tradicionalno plaćaju ljudskim radnicima. Međutim, dok radnici širom sveta postaju zabrinuti zbog budućnosti vođene AI-jem koju kontroliše nekoliko velikih tehnoloških giganta, užurbano usvajanje AI već značajno utiče na tržišta rada. Zbog AI, broj mladih diplomiranih studenata koji ulaze na tržište rada dostigao je najniži nivo ikada, stalne pozicije sa platama sve više postaju gig poslovi, a preterivanje u navođenju iskustva u životopisu postaje uobičajeno, dok potraga za poslom postaje noćna mora. Dok bogati tehnološki lideri poput Marka Andreessena sugerišu da će nam tehnologija čarobno osloboditi sve, istorija govori drugačiju priču: tehnološki napredak često pogoršava postojeće nejednakosti, a ne smanjuje ih. Taj obrazac su od ranije primetili istaknuti mislioci poput Alberta Ajnštajna i Stivena Hawkinga, još pre nego što je AI postala široko rasprostranjena. U stvari, AI je već pokazala značajne rodne i rasne pristrasnosti, što je posledica podataka na kojima je trenirana, a stručnjaci upozoravaju da kombinacija pristrasnog softvera i široke globalne primene izaziva eksploataciju. Nije iznenađujuće da se očekuje da će AI dodatno povećati rodnu jaz u zapošljavanju, prema ažuriranom izveštaju Međunarodne organizacije rada (ILO) Ujedinjenih Nacija. Na osnovu procena iz 2023.

godine o rizicima od automatizacije koje predstavlja AI za razne poslove, izveštaj pokazuje da su u zemljama sa visokim prihodima, poput SAD, šanse žena da budu u ulogama sa “visokim potencijalom za automatizaciju” porasle na 9, 6 odsto, sa 7, 8 odsto pre dve godine. Ovaj procenat je skoro tri puta veći od rizika od 3, 5 odsto sa kojima se danas suočavaju muškarci, što je povećanje u odnosu na 2, 9 odsto u 2023. godini. Istraživanje takođe ističe da je jedan od tri radnika u bogatim zemljama „donekle izložen“ automatizaciji, u poređenju sa globalnim prosekom od jednog od četiri. Izveštaj ILO naglašava da su poslovi kojima se uglavnom bave žene u razvijenim zemljama — uključujući administrativne, kancelarijske i unos podataka — posebno ugroženi od AI-jem vođene automatizacije. Sociolozi ističu da je, iako se jaz u broju radnih sati između polova značajno smanjio u poslednjim godinama, što znači da muškarci i žene rade približno isti broj sati, razlika u platama još uvek postoji. To je delimično zato što se radne sate žena češće troše na kućne poslove u poređenju sa muškarcima. Kako se AI pozicionira da „revolucionizuje rad“, biće neophodne suštinske promene u našem radnom sistemu kako bismo zaštitili žene od austerity efekata koje donosi AI. Više o AI: Menadžeri ulažu puno novca u AI. Zašto onda tvrde da se to ne isplaćuje?