Mnoge kompanije brzo prelaze na zamenu ljudskih radnika veštačkom inteligencijom (VI), uzimajući u obzir brzi tehnološki napredak kao opravdanje za rano otpuštanje radnika. Međutim, ovaj pristup nosi značajne rizike i mogao bi poremetiti poslove niže kategorije u sektorskim granama poput finansija, prava i konsultacija. Podstaknute brzim razvojem VI, mnoge firme teže ka povećanju efikasnosti i smanjenju troškova rada agresivnim uvođenjem VI rešenja. Ipak, lideri industrije i ekonomisti upozoravaju da bi efekti ovog prelaza mogli biti složeniji nego što se očekivalo. Dario Amodei, izvršni direktor istraživačke firme za veštačku inteligenciju Anthropic, predviđa da bi do 50% poslove niže kategorije u administraciji moglo nestati u narednih pet godina zbog automatizacije VI. Ove pozicije, često koje drže nedavni diplomci ili mlađe radne snage u oblastima poput finansija, prava, konsultacija i drugih profesionalnih usluga, uključuju repetitivne, strukturirane zadatke koje sofisticirani sistemi VI danas mogu efikasno obavljati. Ovi sistemi mogu obraditi velike količine podataka, sastavljati izveštaje i vršiti preliminarne pravne analize brzo i precizno. Amodeijeva procena izazvala je raspravu među ekonomistima i stručnjacima za rad. Neki tvrde da je u istoriji tehnološki napredak zamenio određene poslove, ali je istovremeno kreirao nove industrije i radna mesta, čime je ukupni nivo zaposlenosti porastao. Iz tog ugla, iako VI može zameniti rutinske zadatke, mogao bi i da pojača ljudske mogućnosti i stvori nepredviđene prilike za zapošljavanje, pa bi zabrinutost zbog masovnog gubitka poslova izazvanog VI mogla biti preuveličana u svetlu ekonomskih prilagođavanja. S druge strane, neki upozoravaju da bi nesrazmerno brz i širok razvoj VI mogao nadmašiti sposobnost tržišta rada da se prilagodi, što predstavlja ozbiljne izazove za početne radne pozicije, jer bi radnici mogli imati poteškoće u pronalasku novih uloga bez adekvatne obuke ili obrazovanja usmerenog na digitalne i VI veštine. Neke kompanije koje su prvobitno prihvatile agresivnu integraciju VI već su počele da preispituju svoje strategije.

Na primer, Klarna, švedski pružalac usluga plaćanja, i IBM, veteran u oblasti tehnologije, suočili su se sa problemima jer su neki sistemi VI pokazali nepouzdanost u realnim uslovima, čime je narušeno korisničko iskustvo. Takođe, preferencija klijenata za ljudsku interakciju u određenim situacijama ostaje ključni faktor koji oblikuje odluke ovih preduzeća. Klarnina inicijativa za primenu AI-bota za korisničku podršku naišla je na kritike zbog ograničenog razumevanja i nemogućnosti da se efikasno rešavaju složeni ili nijansirani upiti. Slično, IBM je prilagodio svoje VI napore kako bi sačuvalo poverenje i kvalitet, ukazujući da potpuno zamenjivanje ljudi VI nije samo tehnički izazov, već i poslovni i društveni problem. Ovaj kontinuirani dijalog ističe složenost integracije VI u radnu snagu. Dok automatizacija donosi dobitke u efikasnosti i smanjenju troškova, kompanije moraju da se nose sa problemima pouzdanosti, regulatornih zahteva i uticaja na moral zaposlenih i javno mnjenje. Vlade, sindikati i obrazovne institucije sve više učestvuju u razvoju okvira za podršku tranziciji radne snage. Inicijative za obuku i prekvalifikaciju, posebno za radnike niže kategorije koji su ranjivi na automatizaciju, dobijaju na značaju. Ovi napori imaju za cilj smanjenje negativnih posledica i maksimiziranje koristi od VI u pogledu produktivnosti i inovacija. Ukratko, žurba da se ljudski rad zameni VI najavljuje veliki preokret u zapošljavanju. Iako je zabrinjavajuće što bi se do petine poslova niže kategorije moglo eliminisati u narednih pet godina, konačni ishod zavisi od faktora kao što su pouzdanost tehnologije, prihvatanje od strane korisnika, ekonomske prilagodljivosti i proaktivne politike. Kompanije moraju da usklade iskorišćavanje potencijala VI sa izbegavanjem štetnih društvenih posledica, težeći održivoj budućnosti u kojoj će saradnja između ljudi i mašina cvetati.