Veštačka inteligencija (VI) transformiše brojne aspekte svakodnevnog života, ali sajber kriminalci koriste ovaj napredak za unapređenje prevara putem fišinga. Chatboti pokretani veštačkom inteligencijom, poput ChatGPT-a, sve više koriste prevaranti za kreiranje usklađenih, profesionalno izgledajućih emailova za fišing, bez tipičnih gramatičkih grešaka i nezgrapnih izraza koji su nekada pomagali primaocima da prepoznaju prevaru. Ovaj razvoj ozbiljno oslabljava tradicionalne odbrambene mere od fišinga koje su se oslanjale na uočavanje lošeg jezika kao ključnog pokazatelja. Mnogi prevaranti, uključujući i one koji nisu izvornim engleski govornici, koriste alate veštačke inteligencije obučene na pravim marketinškim materijalima od poverljivih banaka, prodavaca i pružalaca usluga, stvarajući lažne poruke koje vrlo podsećaju na legitimne emailove, čime je izuzetno teško za primaoce da razlikuju prave od zlonamernih komunikacija. Ovaj trend zabrinjava stručnjake za sajber bezbednost i vlasti zbog velike razmere i ozbiljnosti pretnje. Uticaj AI-om pojačanog fišinga jasno ilustruju najnoviji podaci FBI-ja, koji pokazuju da su prevare putem fišinga i srodne prevare izazvale neverovatnih 16, 6 milijardi dolara gubitaka samo prošle godine. Pored finansijske štete, fišing omogućava krađu identiteta, neovlašćeni pristup osetnim nalozima i distribuciju malware-a, što dovodi do dugotrajne štete za žrtve. Stručnjaci ističu da doprinos veštačke inteligencije nije samo u poboljšanju kvaliteta emailova; ona povećava i brzinu i obim napada.

Automatsko generisanje poruka prevara omogućava sajber kriminalcima da sprovode masovne kampanje usmerene na milione ljudi istovremeno, sa minimalnim ljudskim naporom, čime se povećava efikasnost i profitabilnost. Dodatni izazov predstavlja i porast dostupnih generativnih alata veštačke inteligencije koji mogu da kreiraju deepfake video snimke i glasovne kopije, omogućavajući prevarantima da lažno predstave poverljive osobe ili institucije. Ovo čini ciljane fišing napade efikasnijim, na primer, tako što lažno predstavljaju izvršnog direktora kompanije ili bankarskog službenika, koristeći njihov glas ili video da bi prisilili žrtve da otkriju poverljive informacije ili odobre falsifikovane transakcije. Uprkos ovim naprecima koji olakšavaju prevarantima posao, stručnjaci za sajber bezbednost ističu da je otkrivanje prevarnih emailova i dalje izvodljivo, iako sve složenije. Efikasno prepoznavanje sada zahteva sofisticovanu analizu, koja prevazilazi samo tekstualnu proveru, uključujući analizu ponašanja, filtriranje zasnovano na učenju mašina, detekciju anomalija i edukaciju korisnika o evolutivnim fišing pretnjama. Istovremeno, pojedinci i organizacije moraju ostati oprezni i unapređivati mere sajber bezbednosti, koristeći kontinuirano nadgledanje, redovne obuke za prepoznavanje sofisticiranih fišing prevara, višefaktorsku autentifikaciju i brzo prijavljivanje sumnjivih poruka kako bi smanjili rizik. Kako se veštačka inteligencija nastavnika razvija i sve više se integriše sa metodama fišinga, zajednica za sajber bezbednost suočava se sa hitnim izazovom da pretekne zlonamerne aktere. Ovaj kontinuirani razvoj prevara vođenih veštačkom inteligencijom ističe ključnu potrebu za snažnom saradnjom kreatora tehnologije, vlasti, industrije i javnosti u inoviranju odbrambenih mera, razmeni informacija o pretnjama i podizanju svesti. Ukratko, fišing uz pomoć veštačke inteligencije predstavlja značajnu eskalaciju u sofisticiranosti sajber kriminala. Dok AI nudi moćne alate za komunikaciju i kreiranje sadržaja, istovremeno obučava prevarante da široko lažu i koriste žrtve na nivou koji do sada nije bio moguć. Borba protiv ovog napretka zahteva proaktivni, višeslojni pristup koji integriše naprednu tehnologiju, edukaciju i stalnu budnost kako bi se zaštitile pojedince i organizacije u digitalnom dobu.