U nedavnom komentaru u Njujork Tajmsu, Darion Amudi, izvršni direktor kompanije Anthropic, izrazio je zabrinutost zbog predloga podržanog od strane republikanaca za nametanje desetogodišnje zabrane državnih regulacija veštačke inteligencije (AI). Ova moratorija deo je šire legislative o poreskim olakšicama koju podržava administracija bivšeg predsednika Trampa, a čija je namera da preduhitri rastuće državne napore u regulisanju AI širom zemlje. Amudi je kritikovao potpunu zabranu kao previše pojednostavljenu i nedovoljno natančno osmišljenu da bi se bavila brzim razvojem složenosti AI. On je smatrao da desetogodišnja moratorija ne bi samo ometala sposobnost pojedinih država da inoviraju i odgovorno regulišu AI, već bi i otežala kreiranje koherentne nacionalne politike usklađene sa brzom tehničkom i etičkom evolucijom. Blokiranje država od uspostavljanja okvira može nenamerno usporiti razvoj naprednijih i promišljenijih modela upravljanja koji su ključni za efikasno nadgledanje AI. Umesto potpune zabrane, Amudi zagovara merljiviji pristup fokusiran na savezničke standarde transparentnosti. Ti standardi bi zahtevali od tvoraca AI sistema da otkriju testne metode i strategije za smanjenje rizika, posebno one koje se tiču nacionalne sigurnosti. Ova transparentnost ima za cilj da osigura da su AI sistemi temeljno provereni u pogledu bezbednosti i etike pre nego što budu pušteni u javnu ili osetljivu upotrebu. Amudi je istakao da AI kompanije imaju ključnu odgovornost da osiguraju bezbednost i pouzdanost svojih modela pre njihovog javnog predstavljanja.

Napomenuo je da je Anthropic, kao i OpenAI i Google DeepMind, dobrovoljno usvojilo neke prakse otkrivanja informacija o internim istraživanjima, testiranjima i procenama bezbednosti, čime pokazuju posvećenost odgovornom razvoju AI. Međutim, on je priznao da dobrovoljne mere mogu postati nedovoljne kako modeli AI rastu i postaju složeniji, a interesi korporacija evoluiraju, pa se može smatrati da je potrebna formalna legislativa za institucionalizaciju transparentnosti i odgovornosti. Bez takvih zakona, poslovni interesi mogu odstupati od prioriteta javne bezbednosti, čime se rizikuje neetička primena AI. Rasprava o regulaciji AI-ja pojačava se usled brzog tehnološkog napretka, postavljajući nove izazove za donosioce odluka koji moraju uskladiti inovacije i javnu sigurnost. Moratoriji podržani od republikanaca nastoje da spreče fragmentaciju državnih zakona koji bi mogli ometati usklađenost i inovacije, ali kritičari poput Amudija upozoravaju da uniformni pristupi rizikuju zanemarivanje složenosti izazova koje postavlja AI. Njegov komentar poziva na uravnoteženu regulativu koja će podsticati inovacije, a istovremeno zahtevati transparenciju i sigurnosne protokole. Ovaj pristup ima za cilj da iskoristi prednosti AI, a da pri tom ne ugrozi bezbednost ni etiku, odražavajući sve veću consensus da je neophodna saradnja federalnih, državnih, industrijskih i javnih aktera radi usklađivanja politika sa tempom razvoja AI. Ovaj problem odražava širu političku dilemu širom sveta: upravljanje disruptivnim tehnologijama koje se razvijaju brže od same legislacije. Fleksibilne regulative dopunjene proaktivnim zahtevima za transparentnošću mogu ponuditi obećavajući put napred. Ukratko, Darion Amudi ističe složenost upravljanja AI-jem, pozivajući donosioce odluka da preispitaju potpunu zabranu koja može usporiti vitalne procese regulacije. Zalaganjem za zakonsku obavezu transparentnosti i odgovornosti među tvorcima AI, njegov stav ima za cilj da podstakne sigurnije i pouzdanije okruženje za razvoj veštačke inteligencije, usklađujući tehnološki napredak i društvenu dobrobit.