Prevara u prehrambenoj industriji vuče do 50 milijardi dolara godišnje iz globalne industrije hrane i predstavlja pretnju javnom zdravlju. Blockchain, kada se rigorozno i realistično primeni, nudi održivo rešenje za ovu skrivenu kriminalnu delatnost. Međutim, izazovi kao što su visoki troškovi, skalabilnost, interoperabilnost, problemi sa integracijom, pitanja privatnosti, regulatorna neizvesnost i spora prihvatanje od strane različitih zainteresovanih strana ometaju široku primenu. David Carvalho, izvršni direktor Naoris Protocol-a, ističe da prevara u hrani, iako čini mali deo od 12 biliona dolara globalnog sektora hrane, predstavlja veliki problem sličan BDP-u male države poput Malte. Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) definiše prevaru u hrani kao namerno obmanjivanje u pogledu kvaliteta ili sadržaja hrane, uključujući prakse kao što su pogrešno označavanje, krađa, falsifikovanje i razređivanje. Izuzetni slučajevi uključuju aditiviranje mleka melaminom u Kini, prodaju konjskog mesa kao govedine u Evropi i razređivanje maslinovog ulja jeftinijim uljima. Finansijski uticaj je ogroman, ali šteta po reputaciju, troškovi regulatornih контролa, sudski sporovi i gubitak poverenja potrošača pojačavaju posledice. Skandal s melaminom iz 2008. godine u Kini, koji je doveo do uginuća više od 300. 000 beba, ističe razorne ljudske posledice. Temujin Louie, izvršni direktor Wanchain-a, primećuje da prevara u hrani stvara začarani krug: strah od bolesti narušava poverenje potrošača, šteti prodaji i legitimitetu firmi, što oslabljuje ceo prehrambeni sektor. Složenost i neprozirnost globalnih lanaca snabdevanja, posebno osetljivih hladnih lanaca, olakšavaju prevaru jer omogućavaju da kompromitovani proizvodi budu prikazani kao sveži. Prevara pogađa ne samo luksuzne proizvode, već i osnovne namirnice poput mleka, začina, morskih plodova, organskih proizvoda, meda i sokova. Fragmentirani sistemi podataka, koje Carvalho naziva „ostrvima informacija“, remete potpuni uvid u lancu i omogućavaju da se prevarantski proizvodi kreću neprimećeno. Blockchain nudi obećavajuće rešenje kroz decentralizaciju—što znači da nijedna strana nema kontrolu nad podacima—i stalnost—sprečavajući promene podataka nakon što su zabeleženi. Selektivna transparentnost omogućava deljenje poverljivih informacija samo ovlašćenim zainteresovanim stranama, dok pametni ugovori automatizuju procese i sprovode dogovore. Kriptografija štiti zapisnik, a integracija senzora Interneta stvari (IoT) stvara nefermentabilne tragove revizije od ključnog značaja za očuvanje integriteta hladnih lanaca. Praktične primene potvrđuju potencijal blockchain tehnologije.

Na primer, Walmart, u saradnji s IBM-om, koristi Hyperledger Fabric za praćenje svinjetine u Kini i manga u SAD, skraćujući vreme praćenja s nekoliko dana na nekoliko sekundi. Kompanije poput TE-Food, Provenance, Nestlé, Carrefour i Seafood Souq istražuju blockchain kako bi povećale transparentnost i bezbednost hrane. Louie ističe paradigmatski pomak od oslanjanja na posrednike i papirnu dokumentaciju ka verodostojnim sistemima podataka, dok Carvalho napominje da povećana vidljivost i mogućnost revizije deluju kao odvraćajuće mere protiv prevare. Ipak, blockchain se suočava sa značajnim preprekama: skalabilnošću, troškovima, integracijom sa postojećim sistemima i pitanjima iskrenosti podataka (garbage in, garbage out). Blockchain garantuje integritet podataka tek nakon što su oni uneseni na lanac blokova; eksterni izvori podataka—kao što su oracle sistemi i IoT uređaji—skloni su za manipulisanje i kvarove. Ručno unošenje podataka nosi rizik od grešaka ili manipulacije, čime se i dalje javlja izazov tačnosti unosa. Privatnost i regulatorni izazovi su još uvek prisutni jer lanaca snabdevanja hrane obrađuju osjetljive podatke koje kompanije ne žele da otkriju. Permisjonisani blockchain-i i selektivna transparentnost mogu da reše pitanja privatnosti, ali zahteva jasne okvire upravljanja i pristupa podacima. Regulatorni propisi su u razvoju, a aktivno učešće svih zainteresovanih strana je od ključne važnosti. Louie preporučuje pragmatičan pristup sa fokusom na jasno definisane primene koje pokazuju vrednost blockchain tehnologije, uz snažne modele upravljanja, posebno kod konsorcijumskih blockchain-a. Carvalho ističe da sama tehnologija nije dovoljna—potrebno je redizajniranje poslovnih procesa, ulaganje u obuku i upravljanje promenama, kao i razvoj kulture saradnje i deljenja podataka. Izgleda optimističan put budućnosti uključuje integraciju blockchain-a s IoT, veštačkom inteligencijom (AI), pametnom ambalažom, robotikom, brzim testiranjima i digitalnim sertifikatima za obezbeđivanje integriteta hrane. IoT senzori pružaju podatke u realnom vremenu, koje AI analizira radi otkrivanja anomalija i optimizacije logistike; ove tehnologije zajedno poboljšavaju bezbednost hrane i održivost. Infrastruktura za suzbijanje prevara u hrani donosi i šire benefite, kao što su povećanje efikasnosti operacija, smanjenje hrane u otpadu i verifikacija održivosti. Rešenja zasnovana na blockchain-u stiču na popularnosti i u sektorima koji nisu podložni prevarama, jer piloti donose uvide, industrijski konzorciji formiraju saradnju, a standardi se razvijaju. Potencijalne nagrade uključuju jaču bezbednost hrane, manji otpad, veću poverenje potrošača i održiviji, pravičniji i otporniji globalni lanac snabdevanja hranom. Iako je prevara u hrani široko rasprostranjena, nije nepremostiva. Pažljivo sprovođenje i integracija blockchain tehnologije mogli bi uspostaviti sloj poverenja potreban za efikasno rešavanje problema prevare u hrani od 50 milijardi dolara godišnje.