U brzo mijenjajućem polju veštačke inteligencije, američki sudovi suočavaju se sa nezapamćenim izazovima u uključivanju AI tehnologija u sudske procese. Nedavni slučaj u Feniksu, Arizona, ističe ovaj problem pokazujući i prednosti i duboke etičke složenosti korišćenja AI u pravnom sistemu. Slučaj se odnosio na optuženog koji je osuđen na 10, 5 godina zatvora zbog ubistva iz nehata, a posebno je istaknut korišćenjem video snimka generated od AI tokom izricanja kazne. Taj video je prikazivao žrtvu, Christophera Pelkeyja, koji je, čini se, opraštao svog ubicu, a napravili su ga Pelkeyjevi roditelji. To je bio jedan od prvih slučajeva gde je sadržaj napravljen od AI prikazan kao deo izlaganja o uticaju na žrtvu. Sutkinja koja je vodila postupak pohvalila je video zbog njegove emotivne snage, ali je odbrana uložila žalbu, tvrdeći da oslanjanje na sadržaj generisan od AI nije prikladno i da je moguće nepravedno uticalo na kaznu. Ova žalba naglašava rastuću raspravu o ulozi AI u sudovima i hitnoj potrebi za jasnim sudskim smernicama. Primer iz Feniksa deo je šireg trenda: sudovi širom zemlje eksperimentiraju sa AI i virtuelnim tehnologijama. Na Floridi, sudija je koristio virtuelnu realnost za rekonstrukciju mesta zločina za porotu, nudeći im uranjajuće iskustvo, dok je u Njujorku korišćen AI avatar za prezentovanje formalnih sudskih argumenata, što ilustruje potencijalnu ulogu AI u pravnoj zastupanju. Uprkos ovim inovacijama, stručnjaci upozoravaju na nekritičko prihvatanje AI u pravdi. Ubedljiva moć sadržaja generisanog od AI može manipulisati emocijama i percepcijama, što izaziva zabrinutost da bi se moglo pogoršati nejednakosti, posebno kod optuženih koji nemaju resurse za efikasno suprotstavljanje AI dokazima ili argumentima. Takođe, postavljaju se pitanja o autentičnosti i integritetu svedočenja proizvodnog od AI, što dovodi u pitanje pojmove pravog ljudskog svedočenja i nosi rizik od pogrešnog predstavljanja, što ugrožava pravičnost i istinu u sudskim postupcima. U odgovoru na to, neke jurisdikcije aktivno formiraju smernice i mehanizme nadzora.

Na primer, Vrhovni sud Arizone formirao je poseban komitet za kreiranje standarda za korišćenje AI u sudskom sistemu, s ciljem da se usklade koristi AI i potreba za pravdom, transparentnošću i ravnopravnošću. Pravna zajednica i dalje razmatra ključna pitanja: kako sudovi mogu verifikovati autentičnost AI generisanih dokaza?Koje mere zaštite postoje protiv manipulacije ili pristrasnosti?Kako osigurati da integracija AI ne dovede do pogoršanja položaja marginalizovanih ili slabije opremljenih strana? Odgovor na ta pitanja je od suštinskog značaja jer uloga pravde ne obuhvata samo ostvarivanje pravde, već i održavanje poverenja javnosti u pravni sistem. Iako AI pruža mogućnosti za unapređenje sudskih procesa, neadekvatno upravljanje rizikuje narušavanje integriteta sistema. Ukratko, slučaj ubistva iz nehata u Feniksu predstavlja primjer pionirskog, ali i kontroverznog korišćenja AI u sudnicama. Kako sadržaji generisani od AI postaju deo pravnih argumenata i iskaza žrtava, sudovi moraju pažljivo da se nose sa složenim etičkim, pravnim i ravnopravnim pitanjima. Saradnja sudija, advokata, tehnologa i etičara biće ključna za razvoj politika koje će iskoristiti prednosti AI uz očuvanje pravičnosti i pravde. Neprekidni dijalog i politički napori u državama poput Arizone predstavljaju model odgovorne integracije AI u sudske procese širom SAD i šire u narednim godinama.