U brzo evoluirajućem polju veštačke inteligencije, američki sudovi susreću se sa neviđenim izazovima u integraciji AI tehnologija u pravne procese. Nedavni slučaj u Feniksu, Arizona, ističe ovaj problem time što osvetljava i prednosti i duboke etičke složenosti upotrebe AI u pravnom sistemu. Slučaj se odnosi na optuženog koji je osuđen na 10, 5 godina zatvora zbog ubistva iz nehata, a posebno je svetski interes izazvala upotreba videa generisanog veštačkom inteligencijom tokom izricanja kazne. Ovaj video prikazivao je žrtvu, Kristofera Pelkija, koji je navodno opraštao svog ubicu, a kreiran je od strane Pelkijeve porodice. Bio je to jedan od prvih slučajeva kada je sadržaj sjedinjen sa AI prikazan kao deo izjave o uticaju na žrtvu. Suđenje je pohvalilo video zbog njegovog emotivnog uticaja, ali je odbrana uložila žalbu tvrdeći da je oslanjanje na sadržaj generisan od strane AI neprikladno i da je možda nepravedno uticalo na kaznu. Ova žalba osvetljava sve veću raspravu o ulozi AI u sudovima i hitnosti uspostavljanja jasnih sudskih smernica. Primer iz Feniksa deo je šire tendencije: sudovi širom zemlje eksperimentišu sa AI i virtuelnim tehnologijama. U Floridi, sudija je koristio virtuelnu realnost za reprodukciju mesta zločina kako bi sudijama pružio uranjajuće iskustvo, dok je u Njujorku korišćen AI avatar za prezentaciju formalnih sudskih argumenata, što ilustruje potencijalnu ulogu AI u pravnoj zastupanju. Uprkos ovim inovacijama, stručnjaci upozoravaju na neoprezno prihvatanje AI u pravdi. Ubedljivost sadržaja generisanog od strane AI može manipulirati emocijama i percepcijama, izazivajući zabrinutost zbog produbljivanja nejednakosti, naročito za optužene koji nemaju resurse za efikasno osporavanje AI dokaza ili argumenata. Takođe, javlja se pitanje autentičnosti i integriteta svedočenja generisanog od strane AI, što dovodi u pitanje pojam istinskog ljudskog svedočenja i rizikuje lažnu reprezentaciju, a sve to ugrožava pravičnost i istinu u sudskim postupcima. Kao odgovor, neke jurisdikcije aktivno formiraju smernice i mehanizme nadzora.

Na primer, Vrhovni sud Arizone uspostavio je posebnu komisiju za kreiranje standarda za upotrebu AI u sudskim institucijama, s ciljem da izbalansira koristi AI-ju sa potrebom za pravdom, transparentnošću i ravnopravnošću. Pravosudna zajednica i dalje razmatra ključna pitanja: Kako sudovi mogu potvrditi autentičnost dokaza generisanih od AI?Koje zaštite sprečavaju manipulaciju ili pristrasnost?Kako osigurati da integracija AI ne šteti marginalizovanim ili manje resursorima itd? Rešavanje ovih pitanja je od suštinskog značaja, jer je uloga sudstva šira od same pravde – ona podrazumeva i očuvanje poverenja javnosti u pravni sistem. Dok AI pruža mogućnosti za unapređenje pravnih procesa, nepravilno upravljanje može narušiti integritet sistema. Ukratko, slučaj iz Feniksa sa ubistvom iz nehata ilustrira pionirski, ali i kontroverzan, pristup korišćenju AI u sudnicama. Kako se materijal generisan AI-jem bude sve više koristio kao deo pravnih argumenata i izjava o uticaju na žrtve, sudovi moraju pažljivo upravljati složenim etičkim, pravnim i pravdom zasnovanim pitanjima. Saradnja sudija, advokata, tehnologa i etičara biće ključna za razvoj politika koje će iskoristiti prednosti AI, a istovremeno sačuvati pravdu i pravičnost. Nastojanja na nivou država poput Arizone pružaju model odgovornog integrisanja AI u sudske procese širom SAD i šire u narednim godinama.