U revolucionarnom trenutku integracije veštačke inteligencije u sudske procedure, porodica Kristofera Pelkija, veterana američke vojske ubijenog u incidentu izazvanom saobraćajnom ljutnjom 2021. godine, koristila je video generisan od strane veštačke inteligencije tokom izricanja kazne 1. maja 2025. godine na Višem sudu okruga Maricopa u Arizoni. Ovaj neviđeni događaj uključivao je veoma realističnog digitalnog avatara Pelkija koji je izgovarao pripremljenu poruku svom osumnjičenom ubicom, s ciljem da prenese Pelkeyeve emocije i da zamisli kako bi lično obratio sudu. AI avatar je kreiran pod vođstvom Pelkeyjeve sestre, Stacey Wales, koja je želela da izrazi duboku bol koju je njena porodica pretrpela. Koristeći tehničku stručnost, napravili su životnu i empatičnu digitalnu reprezentaciju kako bi istakli ljudski aspekt u pravnom procesu. Wales je istakla da je AI poruka prenela emocionalne nijanse koje njezine reči nisu mogle u tako javnom i važnom trenutku. Iako video generisan od strane veštačke inteligencije nije potvrđen kao formalni dokaz, korišćen je tokom izricanja presude, izazivavši značivne rasprave o sve većoj ulozi generativne AI tehnologije u pravnim kontekstima. Optuženi, Gabriel Paul Horcasitas—osumnjičen za ubistvo iz nehata i ugrožavanje sigurnosti u vezi sa incidentom—dobio je kaznu od 10, 5 godina zatvora.

Ova upotreba AI istakla je rastući trend gde tehnologija prodiru u sudske procese, potencijalno menjanju načina na koji sudovi postupaju prema emocionalnim pričama i iskazima žrtava. Međutim, prezentacija u sudnici kreirana pomoću AI izazvala je mešovite reakcije pravne zajednice. Stručnjaci su izrazili zabrinutost zbog etičkih i proceduralnih implikacija. Profesor prava Harry Surden, autoritet u oblasti prava i tehnologije, upozorio je na odgovarajuće granice za simulacije AI u pravdi, ističući rizike, poput snažnog emocionalnog uticaja na sudije i veće, što bi moglo izazvati predrasude ili uticati na odluke van standarda tradicionalnih dokaza. On je naglasio da takve poruke podležu van okvira postojećih pravnih pravila o dokazima, ukazujući na hitnost uspostavljanja jasnih regulativa za korišćenje AI u sudnicama. Inicijativa porodice Pelkija primer je dvostruke prirode AI u pravnom kontekstu: pruža inovativne načine za humanizaciju postupaka i davanje glasa žrtvama, ali istovremeno pokreće etička pitanja o pravičnosti, objektivnosti i mogućoj manipulaciji. Kako AI napreduje u svim sektorima, njena integracija u sudske procese zahteva pažljivo usklađivanje inovacija sa principima pravde i poštovanjem pravnog sistema. Ovaj slučaj predstavlja važan primer koji ilustruje emocionalni uticaj AI i složene izazove s kojima se suočavamo. Pospešio je širu diskusiju među pravnim stručnjacima, tehnolozima, zakonodavcima i javnošću o odgovornom uključivanju AI u pravdu, s ciljem da tehnologija unapredi, a ne naruši, prava i etiku. Iskustvo porodice Pelkija i način na koji je sud postupio ističu hitnu potrebu za stalnim preispitivanjem i mogućim usvajanjem novih pravnih okvira prilagođenih alatima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, kako bi se pripremili za buduće slučajeve koji uključuju takve tehnologije. Kako se AI bude razvijala, rasprave o njenoj ulozi u potragu za pravdom samo će jačati.