Porast tenzija na Bliskom istoku i preteće globalno ratno stanje očekuju da će više sankcionisanih režima, kao što su Rusija, Iran i Nikaragva, početi da koriste Bitcoin umesto tradicionalnih fiat valuta, navodi Slava Demčuk, izvršni direktor firme AMLBot za usklađenost i forenzičku analizu blockchaina. „Ruskih preduzeća koriste kripto imovinu za prekogranična plaćanja, izbegavanje sankcija i pranje novca“, tvrdi Demčuk. Dodao je u intervjuu za Cryptonews da se može očekivati da će G7 i zapadne zemlje uvesti nove regulative koje će ciljati na sektor kriptovaluta kako bi zatvorile rupe koje omogućavaju Rusima da zaobiđu sankcije. Ovaj prelaz ka kriptovalutama radi izbegavanja sankcija sledit će sankcije na ruske banke i njihovo isključivanje iz međunarodne platne mreže SWIFT, povezane sa SAD. Dacian Cimpean, stručnjak za digitalni marketing na platformi decentralizovanih aplikacija MultiversX, primetio je da nestabilnost navodi aktere ka sigurnim imovinama. Napominje da su cene nafte na početku sukoba između Rusije i Ukrajine 2022. godine prešle 100 dolara po barelu, što je izazvalo inflaciju i podstaklo prilagođavanja svetske monetarne politike. „Digitalne imovine poput Bitcoina ponekad se doživljavaju kao alternativa tradicionalnim sigurnim lukama, privlačeći investitore tokom kriza“, rekao je Cimpean za Cryptonews. „Ovaj uticaj je uočljiv u zemljama koje se suočavaju sa ekonomskom neizvesnošću, gde građani često okreću ka kriptovalutama radi zaštite sopstvenog bogatstva. “ Dodatno je pojasnio: > „Međutim, visoki geopolitički rizici mogu dovesti do strožih regulatornih mera i mogućih ograničenja u odnosima sa kriptovalutama, jer vlade nastoje da spriječe odliv kapitala ili zaobilaženje sankcija. Takve akcije mogu oslabiti poverenje na tržištu i izazvati volatilnost. “ Koalicija BRICS+ — uglavnom Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika — razmatra razvoj zajedničke centralne bankovne digitalne valute (CBDC) kako bi ubrzala svoje napore ka de-dolarizaciji. Ova namera da se smanji zavisnost od dolara putem kriptovaluta suočava se sa dva značajna izazova: povlačenje M-Bridge platforme, holandske platforme koju su ove zemlje planirale da koriste, i pretnjom američkog predsednika-elekta Trampa da će ugušiti tu inicijativu. > Ideja da BRICS zemlje pokušavaju da se oslobode dolara dok mi sede i gledamo je ZAVRŠENA. Potrebno nam je obećanje od ovih zemalja da neće kreirati novu BRICS valutu niti podržavati bilo koju drugu valutu da zameni moćni američki dolar ili će… — Donald J. Trump (@realDonaldTrump) 30. novembar 2024. Još 2020. godine, Venecuela je koristila kripto token pod nazivom Petrodolar, koji je državom izdavan, za ublažavanje posledica američkih sankcija i upravljanje svojom problematičnom demokratijom. U međuvremenu, Severna Koreja, zgrožena sankcijama koje targetiraju njen nuklearni program, pribegla je hakovanju kripto fondova kako bi povećala svoj odbrambeni budžet.

UN izveštava da je između 2019. i 2020. godine ta izolovana država prikupila 2 milijarde dolara putem sajberkriminala. Ovi slučajevi pokazuju kako je kriptovaluta postala upletena u geopolitičke sukobe. Međutim, status Bitcoina kao sigurne luke bio je neujednačen. Na primer, BTC je pao za 16% tokom pada na berzi 5. avgusta 2024. godine, što je uticalo na kripto tržišta, dok je zlato pala za svega nešto više od 1%, pokazujući veću otpornost. U aprilu, uprkos rastuće potražnje za sigurnim assetima zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku, tržišna vrednost Bitcoina pala je za 6%. Nasuprot tome, zlato je poraslo za 8%, a američki dolar se takođe ojačao tokom istog perioda.