Zašto centralne banke istražuju blokčejnove? Centralne banke oprezno ulaze u svet blokčejnova, ne zbog trendova, već zato što je cela finansijska infrastruktura — od mreža za poravnanje do čuvanja imovine — sve više kodirana u softver. Finansijski sektor tokenizuje novčane fondove na tržištu novca, trezoreve, pa čak i bankarske depozite. Prema podacima Arapskog saveta, trenutno 134 jurisdikcije istražuju ili pilotiraju digitalne valute centralne banke (CBDC-e), što je snažan rast u odnosu na 35 u 2020. godini. Komercijalne banke upozoravaju da bez mogućnosti prenosa tokenizovanih depozita preko javnih blokčejnova poput Solane ili privatnih registara kao što je R3 Corda, rizikuju zastarevanje. Centralne banke se fokusiraju na dva glavna pitanja: Mogu li tradicionalne operacije poput otkupa na otvorenom tržištu, stalnih finansiranja i naknada na rezerve funkcionisati ako rezerve i obveznice postanu pametni tokeni?I može li se monetarni prenos poboljšati kada su mehanizmi politike direktno ugrađeni u kod?Ova pitanja podržavaju inicijative poput Projekta Pine, singapurskog Projekta Guardian, sandboxa za CBDC za veleprodaju u Bank of Englandu i višegodišnjeg pilot projekta retail CBDC u Japanu. Šta je tokenizovana monetarna política? Tokenizovana monetarna politika odnosi se na sredstva i obaveze centralne banke predstavljene kao prilagodljivi tokeni na platformi distribuiranog registara. Banka za međunarodne finansijske obračune (BIS) opisuje ekosistem gde novac i hartije od vrednosti koegzistiraju na zajedničkom registaru, a monetarne radnje izvršavaju pametni ugovori, zamenjujući tradicionalne, serijske procese korišćene u sistemima RTGS (realno vreme bruto poravnanja). U ovom sistemu, instrumenti politike su kodirani: kamate na rezerve postaju automatizovani kuponi koji se pripisuju svakim zatvaranjem bloka; repo i reverzno-repo ugovori su uslovne zamene imovine koje se samoizmiruju po dospeću; kolateralni haircauti postaju prilagodljivi parametri koji odmah utiču na sve parnere. Projekat Pine prikazao je ove koncepte koristeći ERC-20 tokene na dozvoljenom Ethereum-kompatibilnom blokčejnu. Razlike u odnosu na tradicionalnu monetarnu politiku Konvencionalni sistemi poput Fedwire-a ili RTGS-a u Bank of England funkcionišu u odvojenim noćnim serijama koje zahtevaju ručnu intervenciju. Nasuprot tome, tokenizovani sistemi poravnaju transakcije atomskom brzinom u okviru sekundi, održavajući nepovratne revizijske tragove i omogućavajući trenutna ažuriranja politike bez čekanja na trgovinu između veleprodajnih učesnika. BIS primećuje da integracija imovine i poravnanja na jednom registaru smanjuje operativni rizik i latenciju. Razumevanje Projekta Pine Projekat Pine, pokrenut krajem 2024. od strane BIS inovacionog centra i Njujorške Federalne banke, razvio je prototipski skup alata koji omogućava centralnim bankama da testiraju da li se tipične alatke — kamate na rezerve, repo operacije, kupovine imovine — mogu implementirati putem pametnih ugovora u blokčejn okruženjima. Objektivno je objavljen u maju 2025. , a uključivao je simulacije koje imitiraju mirne i krizne uslove: - U normalnim uslovima, jednodnevni reverz-repo automatski prazni rezerve po unapred određenim stopama. - Tokom problema sa likvidnošću, aktivirala se hitna kreditna linija u sekundama za stabilizaciju kamatnih stopa. - Kupovine imovine uključivale su trenutni prihvat ponuda, izračun raspodele i poravnanje digitalnih rezerva za tokenizovane obveznice. Testovi su uključivali simulirane komercijalne banke i programabilnu platformu za automatizaciju plaćanja, procenu kolaterala i mere politike — ilustrujući kako bi mogao funkcionisati finansijski sistem tokenizovan 24/7. Dodatni globalni napori Druge centralne banke sprovode slične pilote. Projekat Guardian Singapura (privremeno offline od 24.

maja 2025. ) testirao je tokenizovane depozite i državni dug u živim repo trgovinama na zajedničkim distribuiranim registrom bez oslanjanja na Swift. Strategija dve trake u Bank of England omogućava tokenizovanu veleprodajnu novčanu količinu pored RTGS depozita; guverner Endru Bejli istakao je spremnost za veleprodajni CBDC ako tokenizovani depoziti posrnu. Pilot projekta retail CBDC u Japanu, koji je sada u fazi uživo, gradi infrastrukturu koja podržava desetine hiljada transakcija u sekundi i uključuje funkcije privatnosti koje pružaju anonimnost sličnu gotovini. Zajedno ovi projekti pokazuju da je programabilnost, transparentnost u realnom vremenu i atomско poravnanje praktično i efikasno. Međutim, ostaje izazov: kako preći celokupne finansijske sisteme na ove nove trake bez narušavanja kreditne kreacije ili posredništva. Arhitektura i značaj Projekta Pine Digitalni monetarni okvir Projekta Pine slojevit je: programski blokčejn (Besu) čini osnovu; tokenizovana imovina poput ERC-20 rezerva zauzima sredinu; a pametni ugovori koji implementiraju monetarnu politiku smešteni su na vrhu protokol sloja. On pokazuje da se ključni alati centralnih banaka mogu rekonstruisati kao pametni ugovori, omogućavajući bržu implementaciju (potencijalno u sekundama), prilagodljive funkcije i pojednostavljene operacije sa većom fleksibilnošću. Institucije i opseg testiranja Sedam velikih centralnih banaka — Australija, Kanada, Engleska, Meksiko, Švajcarska, EU i SAD — doprinele su dizajnu alatki i testnim protokolima Projekta Pine. Iako rezultati ne obavezuju ove banke na usvajanje, oni pružaju osnovu za buduća istraživanja. Testovi su simulirali različite ekonomske scenarije, uključujući podizanje kamatnih stopa i finansijske krize, istražujući kratkoročne i dugoročne periode, različite veličine sistema, uslove likvidnosti i metode odobravanja kredita, čime su potvrđeni otpornost i funkcionalnost sistema. Ključni praktični izazovi za tokenizovanu monetarnu politiku Kako centralne banke razmišljaju o alatima zasnovanim na blokčejnu, suočavaju se s pravnim, operativnim i konceptualnim izazovima: - Interoperabilnost: Trenutni blokčejnovi često rade kao izolovane mreže sa jedinstvenim protokolima, za razliku od objedinjene finansijske infrastrukture. Ova fragmentacija može izazvati kašnjenja u plaćanju i zaključavanje sredstava. Stručnjaci upozoravaju da dominacija jednog blokčejna može stvoriti ranjivost. - Pravno izvršenje: Mnoge jurisdikcije još ne priznaju podatke sa blokčejna kao pravno važan naslov; vanlancani „zlatni zapis“ često ostaje pravno potreban, što može ograničiti domet tokenizovanih finansija dok zakoni ne evoluiraju. - Cyber otpornost: Pametni ugovori su kodovi podložni greškama. Za razliku od tradicionalnih sistema gde ljudi mogu intervenisati, „kod je zakon“ znači da greške mogu imati velike posledice. Neke zemlje, poput Japana, grade mehanizme za povratak u slučaju sajber napada, tehničkih kvarova ili problema sa ugovorima. - Privatnost naspram transparentnosti: Regulatori i banke zahtevaju transparentnost za upravljanje rizicima i sprečavanje kriminala, dok korisnici žele privatnost — posebno kod svakodnevnih transakcija. Istražuju se rešenja poput slojevite vidljivosti, dokaza bez otkrivanja informacija i vouchera za anonimnost, koji balansiraju ove potrebe. Zaključak Tokenizovana monetarna politika pruža obećavajuće poboljšanja u brzini, fleksibilnosti i operativnoj efikasnosti. Međutim, implementacija takvih sistema zahteva prevazilaženje značajnih interdisciplinarnih prepreka. Centralne banke moraju sarađivati s zakonodavcima, stručnjacima za sajber bezbednost i finansijskim institucijama kako bi uspostavile bezbednu, pravičnu i otpornu programabilnu monetarnu infrastrukturu.