Vrhovni sudija Velike Britanije, Viktorija Sharp, izdala je snažno upozorenje pravnim profesionalcima o opasnostima korišćenja AI alata poput ChatGPT-a za navođenje izmišljenih pravnih slučajeva. Ovo upozorenje usledilo je nakon incidenata na Visokom sudu Londona, gde su advokati podnosili pravne argumente generisane veštačkom inteligencijom uz podršku lažnog sudskog prava. Sudija Sharp je naglasila da takva praksa ozbiljno ugrožava integritet pravosudnog sistema i narušava poverenje javnosti u pravne procese. Podsetila je advokate na njihove etičke obaveze prilikom korišćenja savremenih digitalnih alata, napominjući da, dok AI može pomoći u istraživanju i sastavljanju dokumenata, neophodna je potpuna pažnja u proveri tačnosti i autentičnosti materijala predstavljenih pred sudom. Izmišljanje ili oslanjanje na lažne pravne reference nije samo akademska greška, već može dovesti do značajnih pravnih posledica. Upozorenje je usledilo nakon dva nedavna slučaja na Visokom sudu gde su AI-generisane reference na neproverljive sudske slučajeve izazvale brigu sudija zbog sve većeg oslanjanja na AI rezultate bez dovoljnog ljudskog nadzora. Sudija Sharp je kritikovala trenutne smernice o korišćenju AI u pravdi kao nedovoljne i pozvala regulatorne vlasti, profesionalna tela i lidere industrije da uspostave čvršće okvire i edukativne inicijative za jačanje etičkih obaveza advokata u ovom razvoju polja. Ovaj problem postaje hitniji usled brzog usvajanja generativne veštačke inteligencije u raznim profesijama, posebno u pravdi gde je tačnost od presudnog značaja. Zlouupotreba ili predstavljanje lažnih dokaza može predstavljati zavrtanje sudskog toka, sa kaznama uključujući prekršajni postupak i krivične prijave. Poziv na strožu regulaciju i etički nadzor odražava globalnu zabrinutost oko integracije AI u osetljive profesije, uz težnju da se uravnoteže koristi od AI za efikasnost i inovacije sa rizicima po pravdu i pravičnost. U pravnom sistemu Velike Britanije, advokati moraju očuvati integritet pravnih procesa i postupati iskreno u sudskim radnjama.

Korišćenje AI alata ne oslobađa ih od ovih obaveza, već povećava potrebu za pažnjom i proverom. Pravni edukatori su takođe pozvani da uključe AI pismenost i etiku u obuke kako bi pripremili pravne stručnjake za tehnološke izazove. Sudska vlast pomno prati zloupotrebu AI i spremna je da izriče stroge kazne za podnošenje lažnih ili obmanjujućih materijala, s ciljem zaštite pravde i poverenja javnosti. Kako AI postaje sve zastupljeniji u pravdi, profesija mora odgovorno koristiti ove alate. Upozorenja sudije Sharp služe kao opomena i poziv na akciju da tehnologija bude podrška, a ne podrivajući faktor vladavine prava. Ukratko, korišćenje AI u pravnim istraživanjima i argumentaciji zahteva najviši standarde integriteta. Neispunjenje ovoga može dovesti do disciplinskih mera pa čak i krivične odgovornosti. Svi učesnici u pravnom sistemu pozvani su na saradnju u uspostavljanju jasnijih smernica, boljeg obrazovanja i podsticanju etičke svesti o ulozi AI u pravnoj praksi. Ovaj razvoj istovremeno ukazuje na širu društvenu dilemu upravljanja uticajem AI na ključne institucije, naglašavajući potrebu za balansiranjem inovacija i očuvanjem poverenja i odgovornosti u pravosudnim sistemima.