John Wiederspan, sestra anesteziologinja u UW Medicine u Seattlu, dobro je svestan kako do grešaka može doći u okruženju operacione sale pod visokim pritiskom, posebno tokom hitnih slučajeva kada adrenalin i hitnost dovode do brzoplete primene hitnih lekova. Uprkos stalnim naporima za unapređenje sigurnosti pacijenata, greške u medikamentima i dalje su česte, pogađajući najmanje 1 od 20 pacijenata, sa otprilike 1, 3 miliona povreda i jednom smrtnom slučaju dnevno samo u SAD, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Greške u medikamentima često uključuju davanje pogrešnog leka ili pogrešne doze. Bolnice su uvele zaštitne mere poput označavanja ponovo bojama i skenera za bar kodove kako bi smanjile greške, ali one i dalje postoje. Dr Kelly Michaelsen, anesteziolog i inženjer na UW Medicine i Univerzitetu u Washingtonu, primetila je da 90% anesteziologa u nekom trenutku u karijeri prizna da je napravilo greške u medikamentima. Ona je zamislila da bi veštačka inteligencija (AI) mogla pomoći kao drugi par očiju u realnom vremenu za otkrivanje grešaka, s obzirom da pripadanje oko 99% koristi od deset do dvadeset najčešće korišćenih lekova. Njen fokus bio je na greškama zamene bočica, koje su odgovorne za oko 20% grešaka u medikamentima, a nastaju kada pogrešna etiketa na bočici ili špriću dovodi do toga da pacijenti dobijaju pogrešne lekove. Tragičan primer je smrt 75-godišnje žene u Vanderbilt Univerzitetskom medicinskom centru usled primanja paralizujućeg leka umesto sedativa. Da bi sprečila takve greške, Michaelsen je razvila “pametnu” NVIDIA-ran naočare sa integrisanom kamerom, koje se nose tokom operacija. Ovaj sistem skenira, čita i upoređuje etikete na bočicama i šprićima, i upozorava medicinsko osoblje ukoliko primete neslaganje. Izgradnja i obuka AI trajale su više od tri godine, uz dobijanje odobrenja za korišćenje unapred snimljenog video zapisa pripreme leka i simulirane scenarije grešaka za obuku, zbog etičkih ograničenja da se ne prave namerne greške na pravim pacijentima.

AI je pokazala tačnost od 99, 6% u otkrivanju grešaka zamene bočica. Sledeći korak je utvrđivanje najboljeg načina za isporuku upozorenja, pri čemu je zvučno upozorenje preferirano, uz odobrenje FDA. Studija je finansirana nezavisno. Wiederspan, koji je testirao uređaj, optimističan je u pogledu njegove mogućnosti da poboljša sigurnost pacijenata, ali napominje da je trenutni sistem s kacigom sličnom GoPro alatki glomazan, pa bi manji uređaj povećao prihvatanje ove tehnologije. Zastupnici sigurnosti pacijenata, poput Dr Dana Cole-a iz UCLA Health i Melisse Sheldrick, koja je izgubila sina zbog greške u medikamentima, podržavaju obećanja AI, ali upozoravaju da sama tehnologija ne može sprečiti sve greške. Sheldrick ističe da greške često proizlaze iz više faktora, poput loše komunikacije i fragmentiranih bolničkih sistema, te da se tehnologija treba posmatrati kao podrška, a ne kao sigurnosno rešenje. Stručnjaci ističu da tradicionalne mere, zasnovane na povećanju opreza ili inspekcionim spiskovima, često opterećuju već preopterećene medicinare i imaju ograničen učinak. Dr Nicholas Cordella sa Bostonskog univerziteta navodi da AI-om podržane kamere pružaju pasivni nadzor koji ne povećava radni opterećenje medicinskog osoblja, čime se potencijalno unapređuje bezbednost u užurbanim okruženjima, poput operacionih sala i hitnih službi. U budućnosti, Michaelsen želi proširiti mogućnosti AI-a da meri zapreminu leka u šprićevima, čime bi se smanjile greške u doziranjima, što je posebno važno u pedijatriji, gde se pacijenti znatno razlikuju po veličini, a razblaživanje lekova je uobičajeno. Wiederspan takođe zamišlja primenu ove tehnologije za rad na odeljenjima hitne pomoći i u bolničkim jedinicama radi olakšavanja izdavanja oralnih lekova, gde je potrebno upravljati mnogim vrstama lekova za svakog pacijenta. Međutim, šira primena AI u bolnicama otvara važne pitanja u vezi sa privatnošću i sigurnošću podataka, posebno kada uređaji mogu da uhvate slike lica pacijenata ili osetljive informacije. Michaelsen objašnjava da njihov sistem skenira samo etikete na šprićevima i ne čuva lične podatke. Cordella ističe potrebu za jasnim standardima, transparentnošću i nadzorom kako bi se osigurali zaštita privatnosti i izbegle prekomerne zavisnosti medicinskog osoblja od AI, što bi moglo dovesti do smanjenja opreza i zanemarivanja tradicionalnih sigurnosnih provera. Sve u svemu, tehnologija za nošenje sa AI-jem ima obećavajući potencijal da smanji greške u medikamentima u složenim kliničkim uslovima, dopunjavajući postojeće mere sigurnosti i pomažući zdravstvenim radnicima u poboljšanju ishoda pacijenata, uz istovremeno naglašavanje važnosti etičkih, praktičnih i bezbednosnih razmatranja.