Kako veštačka inteligencija (VI) brzo napreduje, njen uticaj na organizacione strukture — posebno na srednje rukovodstvo — postaje sve jasniji. Nedavno izveštaj kompanije Gusto, analizirajući podatke od 8. 500 malih preduzeća iz raznih industrija, ističe značajnu transformaciju u načinu na koji kompanije vode svoje timove. Ključno otkliće iz tog izveštaja je da se odnos između pojedinačnih saradnika i menadžera gotovo duplirao u poslednjim godinama. U 2019. godini, jedan menadžer je obično nadgledao svega nešto više od tri zaposlenika; do 2025. godine, ta brojka se očekuje da će se približiti šest. Ovaj razvoj, često nazivan "Veliko spljoštavanje", ukazuje na širi trend prema plosnatijim hijerarhijama gde je složenost menadžmenta smanjena. Organizacije usvajaju plosnatije strukture koristeći veštačku inteligenciju i nove tehnologije kako bi pojednostavile operacije i povećale efikasnost. Ovaj pomak je naročito uočljiv u tehnološkom sektoru, sa kompanijama poput Microsofta koje prednjače. Nedavna najava Microsofta da će smanjiti 9. 000 radnih mesta u okviru svoje reorganizacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji predstavlja primer napora da se smanji birokratija i osnaže veće timove opremljene naprednim tehnološkim alatima. Industrije ugostiteljstva i usluga su takođe predvodile ovu evoluciju, pokazavši značajno smanjenje slojeva menadžmenta. Tradicionalno poznate po složenim i gustim hijerarhijama, ove industrije su usvajanjem veštačke inteligencije i automatizacije omogućile pojednostavljenje struktura vođstva i preispitivanje načina koordinacije timova. Kao rezultat, mogu poslovati sa redukovanim brojem menadžera dok istovremeno održavaju ili čak poboljšavaju operativnu efikasnost. Ipak, prelazak na pljosnatije organizacije donosi izazove.

Studija kompanije Gusto upozorava da industrije sa više slojeva menadžmenta često prijavljuju veću produktivnost radnika, što ukazuje na to da srednje menadžere integralnu uloge u koordinaciji aktivnosti, pružanju smernica i održavanju morala zaposlenih. Smanjenje tih uloga ponekad može izazvati probleme u koordinaciji ili staviti prevelik teret na menadžere koji nadgledaju veće timove. Osim toga, društveni stav prema srednjim menadžerima se menja. Nekada smatrani stubovima unutar organizacionih lanaca, uloge srednjeg menadžmenta danas se često shvataju s ironijom ili humorom, odražavajući pad njihovog značaja i sumnju u njihovu potrebu u današnjim radnim okruženjima. Ove društvene promene paralelne su sa praktičnom restrukturacijom koju sprovode mnoga preduzeća. Pogledom u budućnost, radno mesto će verovatno zahtevati uravnotežen pristup. Dok veštačka inteligencija može doneti veću efikasnost i podržati plosnatije hijerarhije, poslovne kompanije moraju takođe ceniti uloge osposobljenih menadžera u podsticanju komunikacije, mentorstva i angažmana među zaposlenima. Napredak u veštačkoj inteligenciji i tehnologiji oblikuje korporativnu kulturu, zahtevajući prilagodljivost kako od lidera, tako i od zaposlenih. Ukratko, dok veštačka inteligencija nastavlja da preoblikuje poslovne procese, uloga tradicionalnog srednjeg menadžera doživljava dramatičnu transformaciju. Organizacije se kreću ka upravljanju većim timovima sa manjim brojem supervizora kako bi iskoristile tehnološke prednosti i povećale efikasnost. Međutim, to može po cenu određenih kvalitativnih beneficija koje pružaju menadžeri. Ovaj fenomen, izražen u restrukturiranju tehnoloških divova i promenama u industrijama poput ugostiteljstva, odražava značajnu kulturnu i operativnu promenu u poslovnom upravljanju. Pronalazak pravog balansa između prihvatanja inovacija vođenih veštačkom inteligencijom i održavanja efikasnih struktura menadžmenta biće ključni izazov za kompanije koje žele ostati konkurentne u budućnosti.