New Orleans je spreman da postane prvi veći grad u SAD koji će implementirati živu, veštački inteligencijom unapređenu mrežu za nadgledanje putem prepoznavanja lica, što predstavlja veliki pomak u korišćenju napredne tehnologije u urbanoj policiji radi javne bezbednosti. Odeljenje policije u Nju Orleansu (NOPD) već duže vreme koristi podatke sa privatne mreže od više od 200 kamera projekta NOLA, najmanje dve godine. Ova saradnja omogućila je odeljenju da identifikuje osobe analizom video snimaka u realnom vremenu u kombinaciji sa algoritmima za prepoznavanje lica vođenim veštačkom inteligencijom. Projekat NOLA, nezavisna organizacija koja održava opsežnu mrežu kamera širom grada, prvobitno je bio osmišljen da poboljša javnu sigurnost pružajući građanima pristup uživo prenosima i omogućavajući policiji bržu reakciju na kriminalne aktivnosti. Integracija AI tehnologije očekuje se da će pojačati kapacitete NOPD-a, čime će se Policija prebaciti sa reaktivnog na proaktivno delovanje. Tehnologija prepoznavanja lica koristi sofisticirane algoritme za poređenje uživo prikazanih slika sa velikim bazama podataka, omogućavajući brzo identifikovanje osoba od interesa, osumnjičenika ili osoba sa nalogom za hapšenje. Upotreba AI dodatno unapređuje ovaj proces, omogućavajući bržu intervenciju i hapšenja, čime Nju Orleans postaje lider u opštinskom nadzoru putem veštačke inteligencije. Ovaj razvoj donosi složene implikacije. Pristalice tvrde da AI unapređeno prepoznavanje lica može poboljšati javnu sigurnost ubrzavanjem istraga, smanjenjem kriminala, pronalaženjem nestalih osoba i pretnji pre nego što se ostvare—što su ključni benefiti za grad poput Nju Orleans, koji se suočava sa značajnim izazovima u kriminalu. S druge strane, javljaju se zabrinutosti u vezi sa privatnošću, civilnim slobodama i mogućom pristrasnošću ili zloupotrebom, posebno u odnosu na manjinske zajednice.

Etička primena zahteva snažnu zaštitu podataka, transparentnost i odgovornost. Pravno gledano, korišćenje prepoznavanja lica ostaje sporno jer su mnoge države i gradovi regulisali ili zabranili vladinu upotrebu zbog pitanja privatnosti. Korak Nju Orelansa mogao bi da postavi presedan, pojačavajući nacionalnu debatu o nadzoru putem AI tehnologije. Pilot faza sa mrežom kamera projekta NOLA pružila je NOPD dragoceno iskustvo, pokazujući da je nadgledanje uz pomoć AI poboljšalo efikasnost praćenja kriminalnih aktivnosti u poređenju sa tradicionalnim metodama. U budućnosti, uspostavljanje sveobuhvatnog okvira za upravljanje je od suštinskog značaja. To treba da uključi jasne politike o čuvanju podataka, pravima na korišćenje, javnom nadzoru i putem kojom se mogu osporiti pogrešne identifikacije, čime će se podstaći transparentnost i poverenje javnosti. Pored sigurnosti, AI u nadzoru može unaprediti i aspekte upravljanja gradom kao što su saobraćajni nadzor, reakcije u hitnim situacijama i kontrola gužvi tokom velikih događaja. Međutim, osiguravanje da ove koristi ne ugroze prava pojedinaca i poverenje zajednice i dalje ostaje od najvećeg značaja. Kako Nju Orleans ide ka formalnom usvajanju ove tehnologije, to će pokrenuti nacionalne debate o ulozi AI u policiji. Učešće različitih aktera—uključujući grupe za građanska prava, pravne stručnjake, developere tehnologije i građane—biće ključno za oblikovanje etičkih politika, a iskustvo grada može poslužiti kao primer drugima koji se suočavaju sa složenostima primene AI u javnoj bezbednosti. Na kraju, sistem za prepoznavanje lica pojačan veštačkom inteligencijom u Nju Orleansu predstavlja značajnu evoluciju u urbanom obučavanju policije, odražavajući širu tehnološku transformaciju koja mora pažljivo da balansira između inovacija i zaštite osnovnih prava i sloboda.