Izvršni direktor Nvidije Jensen Huang javno je kritikovao američku vladinu kontrolu izvoza usmerenu na ograničavanje pristupa Kine naprednim AI čipovima, nazivajući politiku „neuspešnom“ tokom svog uvodnog obraćanja na konferenciji Computex u Tajpeju. On je tvrdio da ove mere, umesto da usporavaju kineski tehnološki napredak, zapravo ubrzavaju razvoj domaćih AI čipova, posebno od strane kompanija kao što je Huawei. Huang je napomenuo da je tržišni udeo Nvidije u kineskom sektoru vrhunskih AI čipova pao sa približno 95% pre četiri godine na oko 50% trenutno, uglavnom zbog rasta kineski dizajniranih procesora podržanih od strane njihove vlade. Huang je takođe razgovarao o uticaju poslednjih američkih kontrola izvoza, uključujući zabranu na Nvidia H20 čip — specijalizovanu AI procesorsku varijantu prilagođenu Kini — što je nateralo Nvidiju da knjiži gubitak od 5, 5 milijardi dolara. Uprkos naporima da se usklade sa propisima, H20 je i dalje bio zabranjen, a Nvidia nema planove za proizvodnju nove varijante čipa „Hopper“ za Kinu, jer je trenutna verzija već znatno snižena da bi ispunila pravila. Njegove izjave ističu složene dinamike u kojima američke politike usmerene na ograničavanje kineskih tehnoloških kapaciteta nehotice podstiču kinesku domaću inovaciju, smanjujući zavisnost od strane stranog tehnologije. Ova situacija predstavlja strateške izazove za kompanije poput Nvidije, koje se suočavaju sa regulatornim i finansijskim preprekama dok takmiče na tržištima pogođenim geopolitičkim tenzijama.

U međuvremenu, domaća kineska industrija poluprovodnika brzo sazreva, što bi moglo preoblikovati buduću svetsku konkurenciju. Ovi razvojni događaji ističu šire zabrinutosti u vezi sa globalnim lancima snabdevanja tehnologijom, kontrolama izvoza i trkom za dominaciju u oblasti veštačke inteligencije. Stručnjaci iz industrije i donositelji odluka će pratiti kako se inovacije, tržišna konkurencija i međunarodni odnosi razvijaju u ovim okolnostima. Za Nvidiju, glavni izazov i dalje ostaje usklađivanje sa američkim propisima uz održavanje konkurentne uloge na globalnom tržištu AI čipova. Huangova iskrena kritika pruža ključni uvid u realne posledice restriktivnih mera izvoza po multinacionalne korporacije i može uticati na buduće političke diskusije o protoku tehnologije između SAD i Kine. Ukratko, američke kontrole izvoza usmerene na suzbijanje pristupa Kine naprednim AI čipovima Nvidiji nisu postigle svoje ciljeve; umesto toga, ubrzale su razvoj kineskih AI čipova, pojačale konkurenciju na kineskom tržištu i izazvale značajne finansijske gubitke za Nvidiju. Ovaj neuspeh postavlja ključna pitanja o efikasnosti kontrola izvoza kao sredstva za tehnološku kontrole u kontekstu tekućeg geopolitičkog nadmetanja za vrhovništvo u veštačkoj inteligenciji.