Sve veći broj zaposlenih integriše generativne alate veštačke inteligencije (VI) poput ChatGPT-a u svoj svakodnevni rad, često bez znanja svojih poslodavaca. Nedavna studija kompanije Ivanti otkrila je da 42% kancelarijskih radnika koristi tehnologije generativne VI, pri čemu svaki treći krije tu upotrebu od svojih organizacija. Ovaj trend ukazuje na veliku promenu u usvajanju VI u radnom okruženju i postavlja ključna pitanja o politikama kompanija i ponašanju zaposlenih. Skrivanjem u vezi sa korišćenjem VI, motivi su više faktora. Mnoge kompanije nemaju jasne ili adekvatne politike o VI, ostavljajući radnike u neizvesnosti o tome šta je dozvoljeno. Neke direktno zabranjuju ili ograničavaju određene alate zbog zabrinutosti za bezbednost i zaštitu podataka, čime podstiču zaposlene da sakrivaju svoju upotrebu kako ne bi snosili disciplinske posledice. Pored toga, neki zaposleni kriju korišćenje VI kako bi stekli konkurentsku prednost povećavajući produktivnost, kreativnost ili rešavanje problema, bez otkrivanja pomoći koju pruža VI. U početku, organizacije su reagovale uz oprez ili otvoreni otpor prema VI zbog straha da bi se poverljive informacije mogle izložiti putem cloud platformi za VI. To je dovelo do stigme oko korišćenja VI na radnom mestu, što je navelo zaposlene da proizvode alate potajno — praksa poznata kao „senka VI“ ili BYOAI („ponesi svoju VI“). Ovo ističe rastući jaz između ponašanja zaposlenih i organizacionih pravila u uslovima brze tehnološke promene. Uprkos zabrinutostima poslodavaca, studija Ivanti pokazuje da redovni korisnici VI uglavnom odobravaju upotrebu sličnih alata kod svojih kolega, što sugeriše da lično iskustvo povećava cenjenje i normalizuje integraciju VI u radno okruženje.

Međutim, ta acceptacija stoji u kontrastu sa nedostatkom formalnih smernica i podrške od strane poslodavaca, što ukazuje na potrebu za evolucijom politika kompanija. Stručnjaci za tehnologiju na radnom mestu i etiku VI naglašavaju važnost donošenja fleksibilnih politika koje prate napredak u razvoju VI. Kako generativna VI postaje sve sofisticiranija i ugrađuje se u različite radne uloge, organizacije moraju pronaći ravnotežu između zaštite poverljivih podataka, usklađenosti sa regulativama i podsticanja inovacija i produktivnosti. Otvoreni dijalog i saradnja o upotrebi VI mogu smanjiti tajnost i tenzije između zaposlenih i menadžmenta. Jasne i dobro komunicirane smernice za korišćenje VI mogu osnažiti zaposlene da koriste ove alate odgovorno i sa poverenjem. Politike mogu da obuhvate odobrene alate, definisanje prihvatljivih slučajeva upotrebe, obuke o zaštiti podataka i etici, kao i kanale za prijavu problema u vezi sa VI. Kreiranje kulture transparentnosti i poverenja omogućava kompanijama da iskoriste prednosti VI uz minimalizaciju rizika. Uspon generativne VI kao ključnog dela savremenog kancelarijskog rada donosi i izazove i prilike. Kako zaposleni sve više koriste VI za zadatke poput sastavljanja komunikacija, programiranja i analize podataka, granice između odobrene i nezvanične upotrebe VI se zamagljuju. Poslodavci koji se proaktivno suočavaju sa ovim pitanjima mogu bolje privući i zadržati talente, povećati efikasnost i održati konkurentnost u tehnološki naprednom okruženju. Ukratko, studija Ivanti ističe široku tajnu upotrebu generativne VI među zaposlenima, naglašavajući hitnu potrebu da kompanije osavremene i razjasne politike o VI, podstiču otvorenost u vezi sa alatima i edukuju radnike o odgovornom korišćenju VI. Na taj način će se smanjiti zabrinutost zaposlenih, elimnisati praksa sjenke VI i omogućiti efikasnija i etički prihvatljiva integracija VI u svakodnevne poslovne procese.