Grupa za lobiranje u oblasti tehnologije CCIA Europe, koja predstavlja velike kompanije kao što su Alphabet, Meta i Apple, nedavno je pozvala Evropsku uniju da privremeno zaustavi primenu Zakona o veštačkoj inteligenciji (AI Act). Izrazili su zabrinutost da trenutni tempo sprovođenja Zakona o veštačkoj inteligenciji može ometati inovacije i narušiti šire evropske ambicije u oblasti veštačke inteligencije. AI Act je sveobuhvatni zakonodavni okvir Evrope namenjen regulisanju evoluirajućih tehnologija veštačke inteligencije, uz balansiranje zaštite prava i podsticanje inovacija. Zvanično je stupio na snagu u junu 2024. godine, obeležavajući značajnu prekretnicu u globalnim regulatornim okvirima za veštačku inteligenciju. Međutim, iako je zakon sada pravno obavezujući, nekoliko ključnih odredbi—posebno one koje se odnose na opšte svrhe AI (GPAI) modele—trebaju stupiti na snagu 2. avgusta 2025. godine. Uprkos ovom vremenskom okviru, neki delovi smernica vezanih za GPAI naišli su na odlaganja, izazivajući dodatne zabrinutosti među zainteresovanima. Potpredsednik CCIA Europe, Daniel Friedlaender, istakao je stav svoje organizacije, pozivajući na privremeno zaustavljanje pune primene zakona. Smatrao je da bi nastavak bez dovoljne jasnoće i spremnosti mogao usporiti inovacije i na kraju oslabiti konkurentsku poziciju Evrope u razvoju veštačke inteligencije. Dodatno, švedski premijer Ulf Kristersson opisao je pravila AI Act kao „zbunjujuća“, naglašavajući rastuću zabrinutost političkih lidera zbog složenosti regulative i dinamičnosti rasporeda sprovođenja zakona.

Zabrinutost nisu izražavali samo politički i poslovni krugovi; nedavno istraživanje Amazon Web Services (AWS) pokazalo je da se više od dve trećine evropskih preduzeća suočava s poteškoćama u razumevanju svojih obaveza prema novom AI Act-u. Ova zbunjenost uglavnom proističe iz detaljnih zahteva zakona i promenljivih smernica, koje mnoge kompanije teško tumače i primenjuju na efikasan način. Zvaničnici EU-a konstantno ističu svoju posvećenost detaljnoj primeni AI Act-a, uz podsticanje inovacija. Naglašavaju važnost uspostavljanja pravnog okvira koji štiti prava građana, a da pritom ne usporava tehnologijski napredak. Međutim, kritičari smatraju da regulatorna neizvesnost i delimična odlaganja stvaraju nejasnoće koje bi mogle štetiti tehnološkom ekosistemu Evrope, čineći je manje atraktivnom za ulaganja i inovacije u poređenju sa regionima poput Sjedinjenih Država i Kine, gde su regulatorni postupci obično fleksibilniji i prilagodljiviji tehnološkim promenama—faktorima koje smatraju ključnim za dinamično okruženje razvoja veštačke inteligencije. Dijalog o AI Act-u odražava šire globalne izazove u regulaciji novih tehnologija. Sa jedne strane, postoje pozivi za snažne zaštite koje se bave etikom, privatnošću i bezbednošću; s druge strane, zabrinutost da preterana ili nejasna regulativa može ugušiti inovacije i ekonomski rast. Kako se približava rok u avgustu 2025. godine za ključne odredbe—uključujući one koje utiču na GPAI modele—porastaju i hitnost u uspostavljanju jasne koordinacije između donosilaca politika, industrije i ostalih zainteresovanih strana. Način na koji EU uravnoteži ove interese znatno će uticati na budućnost inovacija u oblasti veštačke inteligencije u Evropi i postaviće presedane za globalno upravljanje AI-em. Zaključno, poziv CCIA Europe na zaustavljanje Zakona o veštačkoj inteligenciji ističe ključne izazove u regulaciji AI-a i podvlači potrebu za sveobuhvatnim, jasnim i fleksibilnim pravilima koja će efikasno upravljati rizicima, a da pri tom ne uguše transformativni potencijal veštačke inteligencije. Zainteresovane strane i dalje zagovaraju rešenja koja će osigurati da Evropa ostane na čelu inovacija u AI-u, dok odgovorno nadgleda razvojne tehnologije.