Nedavna poseta predsednika Donalda Trumpa Bliskom istoku označila je značajnu promenu u američkoj politici u vezi sa izvozom naprednih čipova za veštačku inteligenciju (AI). Ovaj put je predstavljao raskid sa prethodnim ograničenjima koja su imala za cilj kontrolu širenja osetljivih tehnologija. Tokom svoje turneje, Tramp je odobrio velike sporazume o AI čipovima sa ključnim zemljama Zaliva, posebno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i Saudijskom Arabijom. Ovi dogovori uključivali su opširnu saradnju vodećih američkih tehnoloških kompanija poput Nvidia, AMD i OpenAI sa njihovim zalivskim partnerima. Ova promena politike deo je šire američke strategije koja povezuje pristup najmodernijoj tehnologiji AI čipova sa sveobuhvatnim trgovinskim pregovorima. Ovaj pristup razlikuje se od kontrola izvoza koje su ranije bile na snazi tokom administracije Joea Bidena, a koje su imale za cilj blokiranje transfera osetljive tehnologije zemljama povezanim sa Kinom. Izmenom okvira, trenutna politika otvara vrata savezničkim zemljama Zaliva da dobiju napredne AI tehnologije u okviru trgovinskih sporazuma, čime se jačaju ekonomski i tehnološki odnosi. Suočeni sa tim, jedan od konkretnih rezultata novog pristupa je Saudijska Arabija koja je najavila ulaganje od oko 600 milijardi dolara u Sjedinjene Države. Ovo veliko ulaganje ističe dubinu ekonomske saradnje između SAD i zalivskih zemalja koje proističu iz nedavnih dogovora. Pored toga, razne kompanije osim proizvođača AI čipova brzo se šire u regionu.

Značajne firme poput Scale AI, Google i drugih velikih tehnoloških entiteta ubrzavaju svoje prisustvo na Bliskom istoku, privučene povoljnim poslovnim okruženjem i strateškim prilikama koje ove saradnje nude. Ipak, ova promena politike izazvala je zabrinutost kod stručnjaka za nacionalnu bezbednost. Kritičari upozoravaju da širok izvoz naprednih AI čipova zemljama Zaliva može ugroziti dugoročno američko liderstvo u razvoju veštačke inteligencije. Boje se da bi takva tehnologija mogla nenamerno osnažiti autoritarne režime, od kojih neki imaju veze sa Kinom, što bi potencijalno omogućilo neprijateljskim snagama da steknu osetljive AI kapacitete. Protivnici takođe tvrde da ova strategija ide protiv dugogodišnje Trumpove politike "America First" (Amerika na prvom mestu). Oni smatraju da podsticanje razvoja ključnih AI tehnologija u inostranstvu ugrožava domaću inovaciju i smanjuje američki uticaj na ključne tehnološke faze. To bi moglo oslabiti sposobnost Sjedinjenih Država da oblikuju budućnost i primenu AI. Posebne zabrinutosti odnose se na mogućnost zloupotrebe ultra-moćnih AI modela od strane stranih vlada koje mogu imati pristup ovim tehnologijama, što bi moglo uticati na oblasti poput nadzora i kibernetičkih operacija. Postoji i zabrinutost zbog rastuće strateške zavisnosti između SAD i zemalja Zaliva, što bi u budućnosti moglo otežati odlučivanje u oblasti ekonomskih i spoljnopolitičkih pitanja. Ukratko, Trumpova poseta Bliskom istoku izazvala je značajnu preraspodelu u američkoj politici izvoza AI tehnologija, favorizujući bližu tehnološku saradnju sa zalivskim partnerima i ublažavajući ranije restrikcije. Iako ova inicijativa obećava značajne ekonomske investicije i jačanje trgovinskih odnosa, istovremeno pokreće ključna pitanja o bezbednosti, tehnološkom liderstvu i pravcu američke spoljne politike. Praćenje i nadzor ove situacije od suštinskog je značaja, jer se balans između ekonomskih koristi i zaštite tehnoločkog vodstva i dalje nalazi pod pritiskom rastuće globalne konkurencije.