Nedavna najava predsednika Donalda Trumpa o višebilionskim poslovima u oblasti veštačke inteligencije između američkih tehnoloških firmi i zalivskih zemalja izazvala je značajne zabrinutosti kod američkih političara i bezbednosnih stručnjaka. Dok neki ovu konferenciju vide kao jačanje globalne američke dominacije u oblasti veštačke inteligencije, sve veća grupa boto-partijskih zagovornika tvrdi da bi osjetljive američke tehnologije mogle indirektno koristiti kineskim interesima. Ključne za ove zabrinutosti su zemlje Zaliva, posebno Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, koje imaju dugo tradiciju trgovine i diplomatskih odnosa sa Kinom, čime se povećava rizik da izvozone AI tehnologije i napredni delovi budu skrenuti ili pristupiti im kineski entiteti. Ovaj rizik pojačava složena geopolitička osetljivost tehnologije u uslovima stalnih tenzija između SAD i Kine oko tehnološke supremacy i nacionalne bezbednosti. Poseban predmet spora jeste predlog za izvoz više od milionima naprednih AI čipova u UAE, koji se trenutno ozbiljno razmatraju od strane američkih zvaničnika. Ovi moderni čipovi pokreću sofisticirane sisteme veštačke inteligencije, a njihovo prenošenje van direktne kontrole SAD izaziva strahovanja da bi mogli biti zloupotrebljeni ili preneti bez odobrenja, čime bi se ugrozila nacionalna bezbednost SAD.

Kritičari tvrde da trenutni američki regulativi zakonodavni okvir ne obezbeđuju dovoljne mere zaštite protiv takvih scenarija. Zbog toga je Odeljenje za trgovinu Sjedinjenih Država uvelo strože zahteve, što znači da je sada potrebna eksplicitna dozvola za izvoz naprednih AI tehnologija, za razliku od ranijih, manje restriktivnih pravila za vreme administracije Bajdena. Ovaj potez odraz je sve veće svesti o rizicima neregulisanog širenja AI tehnologije, posebno u regionima sa nejasnim regulativama ili čvrstom vezom za geopolitičke rivale. Pored kontrole izvoza, nekim američkim zvaničnicima brine i potencijalno preseljenje AI infrastrukture na Zaliv, koje je privlačno zbog državnih subvencija i strateških partnerstava. Iako takva relocacija otvara mogućnosti za širenje poslovanja tehnoloških kompanija, istovremeno može narušiti domaći razvoj istraživanja u oblasti veštačke inteligencije i smanjiti američki nadzor nad rastućim tehnologijama. Ove međusobno povezane činjenice predstavljaju veliki izazov za američku politiku: kako uskladiti ekonomske i diplomatske koristi od saradnje u oblasti veštačke inteligencije sa zalivskim zemljama, s jedne strane, i zaštitu osetljive tehnologije od protivnika, s druge. Trampova administracija želi da proširi američku tehnološku dominaciju u inostranstvu, ali bez snažnih mera zaštite, ključne tehnologije riskiraju da nehotice ojačaju konkurente poput Kine. Ova situacija ističe kako se u svetu menja krajolik globalnog upravljanja tehnologijom, gde ubrzan razvoj i složeni geopolitički odnosi — poput onih između Zaliva i Kine — zahtevaju promišljene politike i veću međunarodnu saradnju. U budućnosti, zakonodavne i izvršne vlasti moraju sveobuhvatno rešavati ove izazove, regulišući izvoz, sprovodeći etičke standarde i usklađenost u stranom poslovanju američkih AI firmi, kao i održavajući snažan domaći ekosistem veštačke inteligencije koji je od ključne važnosti za očuvanje američke tehnološke vodeće pozicije i nacionalne sigurnosti. Ukratko, razvoj američko-zalivskih poslova u oblasti AI otkriva sukobljene prioritete američke spoljne i tehnološke politike: težnju za liderstvom na globalnom AI tržištu i potrebu da se spreči da osjetljive tehnologije ojačaju geopolitičke rivale. Odgovor Vašingtona će znatno uticati i na američku nacionalnu sigurnost i na globalnu ravnotežu moći u tehnologiji i inovacijama.